Izvor: RTS, 27.Sep.2022, 20:19
Dug put do nezavisnog pravosuđa - koliko smo do sada prešli
Osam meseci nakon što su izglasane izmene Ustava u delu o pravosuđu, pred javnosti su i radne verzije zakona koji tu promenu prate - tri sudska i dva tužilačka. Ministarstvo pravde bi do početka sledeće godine moralo da ponudi Skupštini Srbije na usvajanje verziju koja je dobila pozitivnu ocenu Venecijske komisije, struke i javnosti. Reforma pravosuđa važna je u procesu pristupanja Srbije EU, jer poglavlje 23 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koje uređuje tu oblast, jedno je od ključnih za dalji napredak naše zemlje na evropskom putu.
Pravna sigurnost, nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo - za sada na papiru, a u praksi bi trebalo da ih obezbedi više novih pravosudnih zakona. Na prvoj javnoj raspravi čulo se i šta treba da se briše.
"Otvara se pitanje samostalnosti javnih tužilaca, odnos između samostalnosti tužilaštva i nove uloge Visokog saveta tužilaca, ali i problema koje bi u praksi mogli da se pojave ukoliko bi bila usvojena predložena rešenja o upućivanju i o mandatima javnih tužilaca", ističe potpredsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Lazar Lazović.
Za pojedine članove Radne grupe za izradu tri sudska i dva tužilačka zakona dobar je način na koji je Zakon o uređenju sudova razgraničio nadležnosti Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva.
"Zakon o Visokom savetu sudstva je zakon u kome su propisane na vrlo transparetan način i to je jedna, po mom mišljenju značajna vrednost tog zakona, propisane odredbe kako se postaje član VSS i to i iz reda sudija i iz reda istaknutih pravnika. To su ljudi koji će kasnije donositi sudbinske odluke o sudstvu, jer će birati sudije, razrešavati ih, učestvovati kao neka neka krajnja instanca u disciplinskom postupku, a Zakon o sudijama je onaj koji obezbeđuje tu veću nezavisnost", ukazuje Dragana Boljević, članica Radne grupe iz Društva sudija Srbije.
Predložene promene uređenja unutar javnog tužilaštvaU boljitke se ubraja i predlog promene načina uređenja unutar javnog tužilaštva.
"U priličnoj meri smo osigurali da pojedinac, tužilac, čak i najnižeg nivoa, ima neophodnu samostalnost i slobodu prilikom odlučivanja, da ne bude pod pritiskom neke tajne hijararhije. To znači da vi do danas, kad odete u javno tužilaštvo pred sobom nemate slobodnog čoveka, profesionalca, on ne odlučuje na osnovu sopstvenog uverenja i uvida u predmet već pod pritiskom i pretnjom nadređenih, jer je on nekog vrsta zamenika javnog tužioca. Ubuduće će svi biti javni tužioci, odlučivati o svom predmetu", objašnjava zamenik republičkog tužioca Goran Ilić.
Ti pravosudni zakoni obuhvataju pet akata: o sudijama, javnom tužilaštvu, uređenju sudova, kao i o Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva.
Radna grupa smatra da treba pojačati materijalne garancije nezavisnosti sudstva, jer će samo u narednih pet godina više od 500 sudija otići u penziju.
.jpg)
