Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jan.2019, 14:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dug put do česmovače

Zemlje EU značajno su smanjile nivo zagađenja voda proteklih decenija, zahvaljujući strogim zakonima i ozbiljnom investicijama, javlja iz Brisela dopisnik RTS Dušan Gajić i napominje da su 2018. usvojena nova pravila koja dodatno podstiču korišćenje vode iz česme, za koju se kaže da već sada ispunjava standarde u 98 odsto slučajeva. Tim standardima trebalo bi u nekom trenutku da se priključi i Srbija, ali do toga je još dalek put. Koliko dalek, vidi se i u slučaju Velikog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bačkog kanala.

Decenijama unazad industrija Vrbasa Kule i Crvenke sve otpadne vode bez tretmana direktno ispušta u kanal. U njemu se, prema procenama stručnjaka, danas nalazi više od 2.000 toksičnih materija.

Građani koji žive u blizini zabrinuti su za svoje zdravlje i umorni od čekanja da se ovaj problem reši.

Meštanin Vrbasa Nikola Miljanić ukazuje da se u vreme velikih kiša i isparenja oseća jak neprijatni miris.

Doduše, mi smo navikli, čak toliko da kada mi dođu neki prijatelji sa strane i pitaju šta se to ovde oseća, ja im kažem ništa. Posle skontam da je to do kanala, priznaje Miljanić.

Sredstvima EU izgrađen je Centralni prečistač za sve otpadne vode iz domaćinstava i industrije, ali i dalje ne radi punim kapacitetom.

Osim što su izvođači kasnili sa radovima četiri godine, problem je i što opštine Vrbas i Kula nisu dovršile kanalizacione mreže koje vode do prečistača.

Prema rečima predsednika opštine Vrbas Milana Glušca, rešeno je 30 odsto kanalizacione mreže, dok bi još 60 ili 70 odsto trebalo biti gotovo.

Iznos sredstava po procenama stručnjaka je pet miliona evra, precizirao je Glušac, koji se iskreno nada da će u narednom periodu i dobar deo te kanalizacione mreže biti rešen.

U Ministarstvu za zaštitu životne sredine kažu da trenutno ima samo pet postrojenja koja funkcionišu po evropskim standardima - od potrebnih 360.

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Filip Abramović napominje da je potrebno rekonstruisati više od 10.000 i izgradi novih 10.000 kilometara kanalizacione mreže da bi kompletno stanovništvo bilo obuhvaćeno.

Prema njegovim rečima, starost kanalizacione mreže u proseku je između 35 i 40 godina, dok se investicije u ovom delu procenjuju na četiri milijarde evra .

Problem otpadnih voda biće u finansijskom smislu najkrupniji zalogaj unutar poglavlja 27 o zaštiti životne sredine.

Srbija od Brisela može da očekuje pomoć u pokrivanju troškova i fleksibilnost u rokovima.

Portparolka EU Maja Kocijančić poručuje da će, generalno, na dan ulaska Srbija morati da bude u potpunosti usklađena, ali u specifičnim oblastima koji su deo ovog sektora,

Srbija će, kako je objasnila, moći da uzme više vremena da ih dovede na nivo EU. To može biti više godina, uz jasan plan i rokove kako će se to uraditi.

Što se tiče Velikog bačkog kanala u Vrbasu, čišćenje može da počne tek kada se završe kanalizacione mreže u svim selima i na postrojenje za prečišćavanje priključi i industrija.

Predsednik NVO Ekološki pokret Vrbas Ratko Đurđevac ističe velika očekivanja od te poslednje faze remedijacije Velikog bačkog kanala.

To centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je nešto što se zaista očekuje kao ozeblo sunce. Međutim, već previše dugo to očekujemo, ukazuje Đurđevac.

Koliko dugo će Srbija čekati na puno primenu evropskih standarda i koliko će to koštati, biće jasnije kada Vlada usvoji svoju pregovaračku poziciju za poglavlje 27.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...