Izvor: B92, 05.Feb.2012, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donacije EU 2,2 milijarde evra
Beograd -- Iz kase Evropske unije u poslednjoj deceniji u Srbiju su stigle 2,2 milijarde evra pomoći, pišu "Večernje novosti".
Procene kažu da smo otkako su ukinute vize uštedeli možda i oko 200 miliona evra, koliko bismo potrošili na njihovo dobijanje. S druge strane, sa samo tri zemlje "kluba 27" - Kiprom, Letonijom i Litvanijom - imamo trgovinsku razmenu "u plusu". U ostale zemlje manje izvozimo, a više uvozimo.
Tako je Srbija iz EU prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uvezla robu vrednu 6,59 milijardi evra, a od izvoza je zaradila skoro dve i po milijarde manje - 4,05 milijardi evra. Brisel nam je dozvolio da izvozimo određene količine proizvoda, a mi smo uspeli da kvote ispunimo do maksimuma samo kada su u pitanju šećer i vino u rinfuzu.
Slaba privreda problem
Problem je u tome što srpsku privredu pritiskaju brojni nameti, koji su daleko veći nego ono što može da se zaradi od saradnje sa EU. Svako preduzeće ima 48 dažbina. Proizvod je u Srbiji skuplji nego u drugim zemljama i došlo se dotle da ga je lakše uvesti nego napraviti. Imamo rupu od 4,5 milijardi evra, koliko je uvoz veći od izvoza. Zato Brisel pokušava da nas podigne, da nešto probamo da proizvedemo, navodi Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Ovo su ključni podaci koje je prikupila Kancelarija za evropske integracije. Pokazuju da je naša zemlja od ovih odnosa imala neke koristi, ali je dobit daleko od toga da je građani mogu osetiti, odnosno da im se standard - poveća.
Bez obzira na to, EU je najveći trgovinski partner naše zemlje, pa od ukupne trgovine sa svetom na Uniju otpada 56 odsto.
Primenom SSP smanjene su carine i za uvoz i za izvoz. Evropa nam je dozvolila da izvozimo teleće meso, ali smo uspeli da u trgovine starog kontinenta pošaljemo samo 20,4 procenta dozvoljene kvote. Kada je u pitanju flaširano vino, poslali smo im 17,4 procenta predviđene količine.
Iz EU uvozimo naftu, gas, automobile i delove, lekove, poluproizvode od gvožđa, ugalj, telefone, deterdžetne, toalet papir, struju... U EU izvozimo čelik, kukuruz, smrznuto voće, žicu, kablove, električne provodnike, automobilske gume...
Najviše se izvozi u Italiju, Nemačku, Rumuniju i Sloveniju, a najviše uvozi iz Nemačke, Italije i Mađarske.
Ekonomska kriza smanjila je investicije u poslednje dve godine. Ipak, od 2001. do sada u našu zemlju uloženo je oko 17 milijardi evra, a 60 procenata "otpada" na EU.
Evropejci se hvale da je Srbija tokom protekle godine privukla 1,6 milijardi evra, a Hrvati i Slovenci daleko manje. Ipak, na polju investicija postoji i druga strana medalje.
Na primer, u stranim kompanijama koje rade kod nas zaposleno je 268.071 ljudi, što je oko 15 odsto radnika u našoj zemlji. Inostrane firme tako su zabeležile rast zaposlenosti od 10,6 procenata otvaranjem 25.705 radnih mesta.
Bez obzira na to, zaposlenost u Srbiji je na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina.
Oko 2,2 milijarde pomoći koju smo dobili od EU raspodelili smo na brojne projekte. Među njima su tri miliona evra za sudstvo, 22 miliona za program podrške opštinama, deset za reformu hitne medicinske službe, 16 miliona za izbeglice, oko 2,5 miliona za borbu protiv korupcije, u Žeželjev most ugrađeno je 30 miliona evra...
Trenutno učestvujemo u sedam programa pomoći EU, a kada dobijemo status kandidata možemo da konkurišemo za svih 26. Ukoliko dobijemo zeleno svetlo Brisela i postanemo član EU možemo da računamo na 1,4 milijarde evra.
Posledica ukidanja viza je da danas 3,7 miliona naših državljana ima pasoš, dok ih je 2008. godine bilo tri puta manje.
Ako se pretpostavi da je od oko 6,6 miliona ljudi, koliko je prešlo granicu naše zemlje u 2011. godini, trećina putovala u EU, ušteda je oko 77 miliona evra. A ako ih je polovina pakovala kofere za neku od zemalja Šengen sistema onda smo u kasicu stavili 198,8 miliona evra.
Tokom 2011. razne avio-kompanije prevezle su 3,1 milion putnika, što je rekord. Ukupno je bilo 44.923 poletanja aviona.
Tokom 2011. godine bilo je oko 7.500 azilanata, a 2010. godine 17.715. Najviše se "bežalo" u Nemačku, Belgiju, Švedsku i Luksemburg.
"Evropska unija je u prethodnih nekoliko godina najveći investitor, donator i trgovinski partner naše zemlje. Na primer, u Italiju smo tokom 2010. godine izvezli robu u vrednosti od 844 miliona evra, a u Rusiju, Kinu, Tursku i SAD zajedno - 528 miliona evra. Od kada su sklopljeni trgovinski sporazumi sa EU, beleži se suficit u razmeni sa zemljama Unije u oblasti poljoprivrede", kaže Milica Delević, direktorka kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.
"Primenom SSP zbog manje naplate carina Srbija godišnje gubi 180 miliona evra. U budućnosti bi carinski prihodi u trgovini sa EU trebalo potpuno da nestanu, dok istovremeno Srbija neće dobiti kompenzaciju iz evropskih fondova, kao što su je dobile Hrvatska i zemlje istočne Evrope. Svesno srljamo u ekonomsku propast jer se dogmatski držimo SSP. Ovo nije pitanje političkog stava, nego čiste računice", navodi Slobodan Samardžić, poslanik DSS.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Litvanija
