Izvor: Vesti-online.com, 30.Sep.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dolećeše evropski GMO gavrani

Svaki EU poslanik, ministar ili činovnik kad kroči u Srbiju počinje da se ponaša kao da je gazda i božji izaslanik. Ljudi se naprosto pomame kada slete u Beograd. Kao kakvi zloslutni "gavrani bez kljuna", kako bi rekao pesnik Momir Vojvodić.

Milorad Vučelić

Pogledajte samo najsvežije primere Miroslava Lajčaka, Jelka Kacina ili Andreasa Šokenhofa. Moram li, sa najvećim mogućim gađenjem, da vas podsetim na svojevremene posete Karle del Ponte ili Serža >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Bramerca?

 

I svi od reda krenu da postavljaju neke uslove i ultimatume Srbiji, pa dodaju da ti uslovi nisu konačni, da ih ima još i da ih naše vlasti već znaju, a možda i ne znaju, i da su na njih već pristali, a ako nisu - moraće ako imamo želju da nastave da nam dolaze i da nas bezočno zavitlavaju i pljuju u lice. Ovi što su doskoro bili na vlasti u tome su, po svemu sudeći, uživali, ali mi sigurno nismo, a i nećemo.

 

Utoliko ni predsednik Tomislav Nikolić nije baš u pravu kada velikodušno i kavaljerski kaže kako je prethodna vlast "pod teškim pritiskom" pristala na sve i svašta, a u korist secesije Kosova. Nije njima za taj posao bio potreban pritisak, oni su to radili iz uverenja i šepureći se, a ako je i bilo pritiska, onda ga je bilo u podsećanju da urade ono što su obećali kada su tražili pomoć da se dokopaju vlasti, a što se jasno vidi iz Vikiliksovih beogradskih depeša.

Bilo kako bilo, pravo je čudo kako neko odgovoran u Srbiji već ne kaže da je dosta bilo tog zamlaćivanja, ponižavanja i bezobrazluka sa EU kandidaturama, pridruživanjima, datumima za početak, a sve sa ciljem da ne dobijemo ama baš ništa, a izgubimo gotovo sve ili mnogo toga. Više niko ne pominje čak ni čuvene "pristupne fondove" koji su nam se bili na glavu popeli. Hoće li se već dogoditi situacija u kojoj na te beskrajne EU naredbodavne lozinke neće biti poznatih odziva i parola da smo potpuno odani putu bez alternative i da bezglavo nastavljamo sa evropskim integracijama.

  Sastanak Borisa Tadića i Serža Bramerca predve godine u Beogradu  

Neko bi mogao da se priseti čuvenih Ćopićevih literarnih junaka - Nikoletine Bursaća i Jovice Ježa. Zarobljene od okupatorske vojske, njih dvojicu vode na streljanje, i dok Jovica pokušava da smisli prave parole koje bi oni uzvikivali pred streljačkim vodom, Nikoletina mu na to, otprilike, kaže: Opsuj ti njih, Jovice, neka ti tvojih parola!

Ima onih koji će reći da tako šta ne spada u političke veštine i već čuveni realizam. Može biti, ali pouzdano znamo da nema tih veštaka koji će ruskim novcem, kreditima i ruskom pomoću otvoreno i bezglavo srljati u evroatlantizam. Imamo li mi u borbi da opstanemo i preteknemo nekih prečih poslova od zaludnog mlaćenja o evropskim integracijama, a u sve primetnijem odsustvu Evrope? Ne važe više vajkanja da je situacija složena i da nam je manevarski prostor sužen - širi je on nego što je bio.

 

Nije ekskluzivno pravo današnjih generacija da se izgovaaju velikim teškoćama. Bili su Srbi u mnogo težim situacijama, pa su uspešno nalazili izlaz. Muka i nevolja trebalo bi da odlučne i odgovorne propamete, a ne da ih slude. Mora se prvo biti junak, pa onda možda i vešt, ali vešta kukavica ostaje samo pokvareni kukavelj.

U davno snimljenom mađarskom filmu "Krunski svedok" jedan od najgorih i najmonstruoznijih junaka pred svaku nepodopštinu i zlodelo koje čini izgovara tada čuvenu alibi rečenicu: "Međunarodna situacija se usložnjava". Kod nas se to usložnjavanje toliko razvilo da se više ne razaznaje šta je stav Srbije i ima li ona svoj Ustav i može li da se pozove na međunarodno pravo i osloni na svoj narod.

  Uoči gej parade: Goran Miletić i Jelko Kacin  

Ako svetom vlada samo argument sile, što se te velike sile toliko muče sa Srbijom već šest godina, da ne idem dalje u prošlost, otkad je ispostavljen Ahtisarijev plan. Šta je toj sili stajalo na putu da postigne sve što hoće kada joj se suprotstavljalo samo ono što Srbija kao država ima, a to sila nije. Ima danas, verujemo, onih koji su sposobni da iz toga izvuku pravu pouku, ali neka je konačno izvuku i javno saopšte. I delom dokažu.

Srbiju nagrdiše neki neobavezujući i protivustavni usmeni dogovori i parafi, a sve u cilju stvaranja genetski modifikovane Srbije. Nije više samo reč o šljivama i soji. Postaćemo - GMO Srbija.

Sve se to, posebno kada je Kosovo u pitanju, nervozno ubrzava da bi najveće poniženje doživeli baš na 100. godišnjicu oslobođenja Srbije u Balkanskom ratu 1912. Nije reč o nikakvim slučajnim podudarnostima i koincidencijama, čemu nas uči i izručenje na Vidovdan i vešanje na Bajram. Sve to utemeljuje onaj soj Srba koji tvrdi da su oslobodilački ratovi iz 1912. "gnusni".

Živadin Jovanović ukazuje na pojavu "galopirajućeg srozavanja" u javnom i političkom životu. To je dobar i korektan izraz za vladavinu laži koja nas okiva. Koliko juče uhvatili smo javno u produženim lažima Nenada Čanka, Dragana Đilasa i čitav niz funkcionera dojučerašnjeg, a i današnjeg pokrajinskog i prestoničkog režima. Što počne komunalna policija u beogradskom "Bus Plusu", to dovrši Čanak s telohraniteljima u Novom Sadu. To nasilje i otvorene i lične laži uopšte ih nisu obeshrabrile za dalje učešće u političkom životu. Naprotiv.

 

U tom srozavanju i obmanjivanju javnosti potura nam se teza da je prethodna vlast dovoljno kažnjena na izborima i da se tu završava ispostavljanje računa za teške pljačke državnog budžeta i brojne druge zloupotrebe vlasti.

Tako se sada pred izbore za vladavinu žutim kartelom (o DS-u kao političkoj stranci je samo u naznakama reč) odvija zanimljiv proces u kojem oni loši prozivaju one još gore, a sve njih oni najgori.

 

Oni koji su lomili kičmu pravosuđu prozivaju one koji su aktivno radili na teritorijalnom razaranju i komadanju Srbije, a ovi one koji su se obogatili i enormno materijalno okoristili na funkcijama i nemilice praznili budžet; oni koji su na državnu štetu zakupljivali satelite, prozivaju one koji su zloupotrebljavali barikade na Kosovu; sitni korupcionaši prozivaju one krupne koji su temeljno privatizovali politizovana javna preduzeća i one koji su zloupotrebljavali razne podatke obaveštajnih službi, i svi zajedno smatraju da će se spasti ako uklone one druge i da će zabašuriti svoju odgovornost i sakriti se u parlament kao sigurnu kuću, uz eventualno promenu gazde u poslaničkim klubovima.

 

S obzirom ili bez obzira na to kakav će biti ishod izborne utakmice. One bez ideologije ideološki instruiraju i podučavaju oni koji umesto ideologije nude samo surogate makijavelističkog operativnog rada.

Ovo je zaista više nego jedinstvena, kako bi se to nekada reklo, diferencijacija.

Kada se u svemu tome pokuša da pronađe neki zajednički sadržalac onda je to - GMO Srbija.

Nastavak na Vesti-online.com...