Izvor: RTS, 21.Dec.2016, 15:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dojče vele: "Neurotična" politika Hrvatske prema Srbiji

Dojče vele: Neurotična politika Hrvatske prema Srbiji

"Sitničava komšijska politika Hrvatske", naslovljava švajcarski Noje cirher cajtung tekst svog dopisnika iz Beograda Andreasa Ernsta, jednog od najboljih poznavalaca regiona među novinarima sa nemačkog govornog područja. On oštro kritikuje Zagreb zbog blokade poglavlja 26 u pregovorima Srbije i Evropske unije.
Umesto da susednim zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << osvetli put ka EU, Zagreb im stavlja klipove u točkove, navodi se u tekstu.

"Kolinda Grabar Kitarović, predsednica Hrvatske, ima novi nadimak – Čokolinda. Na 25. godišnjicu bombardovanja Dubrovnika od strane jugoslovenske vojske, predsednica je posetila taj grad na Jadranu. U jednom vrtiću je delila čokolade. Kasnije, kada su čokoladice odavno bile pojedene, roditelji su primetili da se radilo o srpskim proizvodima. Mediji su napravili skandal, Grabar Kitarovićeva se izvinila. Žao joj je, rekla je, što nije poklanjala hrvatske proizvode. Čokogejt je tek jedna od iritacija između Hrvatske i njenih suseda. To su simptomi koji pokazuju da Hrvatska, novajlija u EU, nije u stanju da preuzme ulogu suverenog predvodnika i podrži srpske i bosanske komšije na trnovitom putu ka Briselu", piše Ernst.
Dodaje da se umesto toga koriste blokade.
"Kao što su ranije radile druge članice EU, i Hrvatska zloupotrebljava pravo veta kako bi rešavala bilateralne probleme. Zagreb je u martu uložio veto na otvaranje poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima kako bi primorao Srbiju na ukidanje zakona koji beogradskom pravosuđu daje nadležnost za ratne zločine u celoj bivšoj Jugoslaviji. Na nemački pritisak je Hrvatska u junu popustila tek da bi pola godine kasnije ponovo nalegla na kočnicu. Sada Hrvatska sprečava srpske pregovore o obrazovanju i kulturi jer su manjinska prava Hrvata u Srbiji navodno nedovoljna. U oba slučaja je Hrvatska usamljena u EU", ističe se u tekstu.
Mora se priznati da srpska vlada na hrvatske blokade uglavnom reaguje preko mere – pre svih glavni demagog Aleksandar Vulin, koji je uz to i ministar za rad i socijalna pitanja.

"Blokade Zagrebu materijalno ne donose ništa. Samo štete hrvatskom ugledu u očima Nemaca, Italijana i Austrijanaca, koji žele otvoren put integracije za Srbiju i Bosnu. Naravno da hrvatska opsesija Srbijom ima mnogo veze sa istorijom.
Današnje samopoimanje zemlja crpe se iz traumatičnog otcepljenja od Jugoslavije kojom su dominirali Srbi. Nisu dobrodošla podsećanja na zajedničku državu i nekadašnje bratske narode. Za razliku od Srbije i Bosne, na hrvatskoj televiziji gotovo da nema šou-biznisa iz susednih zemalja. Radije gledaju u smeru centralne Evrope, a Balkan pokušavaju da gurnu u zaborav", dodaje se u tekstu Noje cirher cajtunga.
Andreas Ernst analizu hrvatske politike nastavlja ovako: "Istovremeno se nužno registruje svako saopštenje iz Beograda – teško je zapušiti uši kada se govori istim jezikom. Iz toga proizlazi ono što je Frojd nazivao narcizmom malih razlika, koji neguju i Srbi i Bošnjaci: male razlike se ukrupnjavaju i kultivišu".
"Terapija bi se sastojala u sledećem: kroz samopropitivanje bez predrasuda svako bi utvrdio da je svojim komšijama veoma sličan – uz sve manje razlike. I tamo i ovamo političke partije deluju kao patronažni sistemi, institucije su slabe, sudovi neefikasni, korupcija raširena. U celom regionu slobodna trgovina sa partnerima iz EU nije samo blagoslov za slabe privrede, već je i pretnja za domaću proizvodnju", dodaje se u analizi.
Tekst u uglednom ciriškom listu se zaključuje da se "Hrvatskoj, koja zahvaljujući članstvu u EU ima jače karte, otvara mogućnost da igra ulogu mentora. Time bi mogla da poentira u susedstvu i kod važnih partnera u EU. Alternativa trenutnom neurotičnom ograničavanju od suseda ne sastoji se u upuštanju u novi jugoslovenski eksperiment. Ali se radi o tome da se regionalna politika vodi interesima da se povežu kapaciteti susedstva i tako nastupi prema EU i svima ostalima. Recimo, kada se radi o jadnoj infrastrukturi: danas se 400 kilometara pruge iz Beograda do Zagreba prelazi osam sati. Usput, isto je i kad se iz Zagreba ide za Beograd".
Devize, devize...
Evro je omiljena valuta u mnogim zemljama centralne i jugoistočne Evrope, prenosi austrijski dnevnik Prese pisanje agencije APA. Razlog je to što ljudi više veruju u evropsku monetu nego u domaću.

Austrijska nacionalna banka je u jednoj studiji pobrojala razloge za to: mnogi imaju loše sećanje na posrtanja sopstvene valute, na hiperinflaciju ili oduzimanje ušteđevine iz banke. Osim toga, piše u toj studiji, ljudi očekuju da evro u sledećih desetak godina postane zvanična valuta i u njihovim zemljama.
Prema studiji, u Srbiji više od polovine ljudi transakcije u vezi sa nekretninama obavlja u evrima. Dodaje se da je udeo te valute u svim transakcijama gotovim novcem u Srbiji čak 60 odsto.
U Makedoniji taj procenat iznosi 38 odsto, dok je na Kosovu i u Crnoj Gori evro zvanična valuta. Pre evra su već nemačka marka i šiling bile korišćene kao paralelne valute u tim zemljama, dodaje se u studiji.

Nastavak na RTS...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.