Izvor: Blic, 21.Dec.2016, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ugledni švajcarski list o odnosima Beograda i Zagreba: „NEUROTIČNA“ politika Hrvatske prema Srbiji

U Hrvatskoj se registruje svako saopštenje iz Beograda – „teško je zapušiti uši kada se govori istim jezikom. Iz toga proizilazi ono što je Frojd nazivao narcizmom malih razlika“, piše ugledni Noje cirher cajtung u tekstu o srpsko-hrvatskim odnosima pod naslovom „Sitničava komšijska politika Hrvatske“.

Dopisnik lista iz Beograda Andreas Ernst, jedan od najboljih poznavalaca regiona među novinarima sa nemačkog govornog područja, oštro kritikuje Zagreb zbog blokade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poglavlja 26 u pregovorima Srbije i Evropske unije.

„Umesto da susednim zemljama osvetli put ka EU, Zagreb im stavlja klipove u točkove“, stoji u tekstu.

Čokolinda

„Kolinda Grabar-Kitarović, predsednica Hrvatske, ima novi nadimak – Čokolinda. Ovako je bilo: na 25. godišnjicu bombardovanja Dubrovnika od strane jugoslovenske vojske predsednica je posetila taj grad na Jadranu. U jednom vrtiću je delila čokolade. Kasnije – kada su čokoladice odavno bile pojedene – roditelji su primetili da se radilo o srpskim proizvodima. Mediji su napravili skandal, Grabar-Kitarović se izvinila. Žao joj je, rekla je, što nije poklanjala hrvatske proizvode. Čokogejt je tek jedna od iritacija između Hrvatske i njenih suseda. To su simptomi koji pokazuju da Hrvatska, novajlija u EU, nije u stanju da preuzme ulogu suverenog predvodnika i podrži srpske i bosanske komšije na trnovitom putu ka Briselu“, piše Ernst.

„Umesto toga koriste se blokade. Kao što su ranije radile druge članice EU, i Hrvatska zloupotrebljava pravo veta kako bi rešavala bilateralne probleme. Zagreb je u martu uložio veto na otvaranje poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima kako bi primorao Srbiju na ukidanje zakona koji beogradskom pravosuđu daje nadležnost za ratne zločine u celoj bivšoj Jugoslaviji. Na nemački pritisak je Hrvatska u junu popustila tek da bi pola godine kasnije ponovo nalegla na kočnicu. Sada Hrvatska sprečava srpske pregovore o obrazovanju i kulturi jer su manjinska prava Hrvata u Srbiji navodno nedovoljna. U oba slučaja je Hrvatska usamljena u EU.“

Srbija reaguje preko mere...

Švajcarski list davodi da se „mora priznati da srpska vlada na hrvatske blokade uglavnom reaguje preko mere – pre svih glavni demagog Aleksandar Vulin, koji je uz to i ministar za rad i socijalna pitanja. […]

"Blokade Zagrebu materijalno ne donose ništa. Samo štete hrvatskom ugledu u očima Nemaca, Italijana i Austrijanaca, koji žele otvoren put integracije za Srbiju i Bosnu. Naravno da hrvatska opsesija Srbijom ima mnogo veze sa istorijom. Današnje samopoimanje zemlja crpi se iz traumatičnog otcepljenja od Jugoslavije kojom su dominirali Srbi. Nisu dobrodošla podsećanja na zajedničku državu i nekadašnje bratske narode. Za razliku od Srbije i Bosne, na hrvatskoj televiziji gotovo da nema šoubiznisa iz susednih zemalja. Radije gledaju u pravcu centralne Evrope, a Balkan pokušavaju da gurnu u zaborav“, dodaje se u tekstu Noje cirher cajtunga.

"Jadna" infrastruktura

Andreas Ernst analizu hrvatske politike nastavlja ovako: „Istovremeno se nužno registruje svako saopštenje iz Beograda – teško je zapušiti uši kada se govori istim jezikom. Iz toga proizilazi ono što je Frojd nazivao narcizmom malih razlika, koji neguju i Srbi i Bošnjaci: male razlike se ukrupnjavaju i kultivišu. […] Terapija bi se sastojala u sledećem: kroz samopropitivanje bez predrasuda svako bi utvrdio da je svojim komšijama veoma sličan – uz sve manje razlike. I tamo i vamo političke partije deluju kao patronažni sistemi, institucije su slabe, sudovi neefikasni, korupcija raširena. U celom regionu slobodna trgovina sa partnerima iz EU nije samo blagoslov za slabe privrede, već je i pretnja za domaću proizvodnju.“

Tekst u uglednom ciriškom listu se zaključuje ovako: „Hrvatskoj, koja zahvaljujući članstvu u EU ima jače karte, otvara se mogućnost da igra ulogu mentora. Time bi mogla da poentira u susedstvu i kod važnih partnera z EU. Alternativa trenutnom neurotičnom ograničavanju od suseda ne sastoji se u upuštanju u novi jugoslovenski eksperiment. Ali se radi o tome da se regionalna politika vodi interesima, da se povežu kapaciteti susedstva i tako nastupi prema EU i svima ostalima. Recimo kada se radi o jadnoj infrastrukturi: danas se 400 kilometara pruge iz Beograda do Zagreba prelazi osam sati. Usput, isto je i kad se iz Zagreba ide za Beograd.“

Nastavak na Blic...