Izvor: Politika, 02.Maj.2010, 16:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor o finansijskoj pomoći Grčkoj
Grčki premijer Jorgos Papandreu je na današnjoj vanrednoj sednici vlade u Atini rekao da je postignut dogovor o finansijskoj pomoći sa Evropskom Unijom i Međunarodnim monetarnim fondom, najavljujući oštre mere štednje do 2012. godine i pozivajući građane na „velike žrtve” kako bi se sprečilo bankrotstvo zemlje.
Naglašavajući da je Grčkoj pretila katastrofa i da je glavna briga vlade bila da se spreči državni bankrot, koji bi uticao i na druge evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlje, Papandreu je ukazao da je postignut dogovor sa organima EU i MMF-om o istorijskoj finansijskoj pomoći, bez presedana, razmenom za dalje duboke mere štednje, bez navođenja konkretnih iznosa.
Sve to, međutim, neće biti izvodljivo, ukoliko Grci ne budu bili spremni na „velike žrtve”, naglasio je grčki premijer.
„To je paket podrške, bez presedana, razmenom za nemerljivi trud grčkog naroda”, rekao je Papandreu ističući da su ubedili partnere u EU da problem u Grčkoj „nije samo naš” i da se tiče funkcionisanja tržišta i stabilnosti evra.
Prema dogovoru Grčke, EU i MMF-a, u naredne tri godine grčka vlada će sprovoditi oštre mere štednje sa ciljem smanjenja budžetskog defiicita za oko 30 milijardi evra, izjavio je ministar finansija Grčke Jorgos Papakonstantinu.
Prema dogovoru sa EU i MMF-om, Grčka će u 2010. godini smanjiti budžetski deficit na 8,1 odsto bruto domaheg proizvoda (BDP), sledeće godine na 7,6 odsto, dok je u 2012. godini planiran deficit u visini 6,5 odsto BDP-a, preneo je Rojters.
Budžetski deficit neće pasti ispod limita EU od tri odsto BDP-a sve do 2014. godine.
Očekuje se da će javni dug do 2013. godine rasti do 150 odsto, a od 2014. početi da opada.
„Izbor je između kolapsa i spasavanja. Izbor je između sprovođenja veoma ambicioznog i teškog trogodišnjeg programa fiskalne konsolidacije, programa strukturalnih reformi... i doticanja apsolutnog dna”, kazao je Papakonstantinu.
Paket mera za spasavanje grčke ekonomije uključuje povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 21 na 23 odsto, kao i skok povećanje akciza na gorivo, alkohol i duvan za 10 odsto.
Pri tom će biti smanjene visine plata u javnom sektoru, kao i penzije.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo podržao je paket mera za pomoć posrnuloj ekonomiji Grčke, ocenivši da je on presudan za privredu te zemlje i zaštitu finansijske stabilnosti 16 evropskih država koje su u zoni evra.
Barozo je mere pomoći Atini nazvao „čvrstim i pouzdanim”, a tokom dana će u Briselu biti održan sastanak ministara spoljnih poslova zemalja evrozone, koji bi trebalo da odobre finansijsku pomoć Grčkoj, preneo je AP.
Grčki parlament bi trebalo na sednici u petak da razmotri dogovor vlade sa MMF-om i EU.
Grčka vlada je pregovarala sa misijom MMF-a, predstavnicima Evropske komisije i Evropske centralne banke od polovine prošle sedmice, podsećaju agencije.
Pomoć bi, osim MMF-a trebalo da obezbede i ostale zemlje članice evrozone.
Obim trogodišnje pomoći bi, prema dosadašnjim izveštajima svetskih medija i najavama finansijskih zvaničnika i političara, mogla da se kreće oko 120 milijardi evra.
Za Evropsku Uniju biće to prva sanacija jedne zemlje članice evrozone uz pomoć drugih članskih država, što sporazumi o uniji izričito zabranjuju.
Evropski političari, međutim, kažu da ne preostaje ništa drugo, jer bi se u suprotnom projekat jedinstvene evropske valute raspao, izražavajući pri tome nadu da će sporazum zaustaviti širenje grčke dužničke krize na druge slabe i zadužene ekonomije evrozone, kao što su portugalska i španska, ukazuju mediji.
Grci, međutim, prestaju da budu spremni da se pomire sa daljim „stezanjem kaiša” zbog najavljenih mera štednje, „teških” 24 milijarde evra.
Prema jednom istraživanju, sprovedenom protekle sedmice u Grčkoj, 51 odsto stanovnika te zemlje izrazilo je spremnost da protestuje na ulicama protiv novih mera štednje.
Grčki sindikati planiraju da u sredu organizuju generalni štrajk protiv najavljenih oštrih mera štednje, a jučerašnje prvomajske demonstracije već su dovele do nasilja između protivvladinih demonstranata i policije, podsećaju novinske agencije.
Tanjug
[objavljeno: 02/05/2010]
