Izvor: RTS, 19.Okt.2012, 10:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra perspektiva srpske poljoprivrede
Evropski stručnjaci smatraju da je poljoprivreda Srbije konkurentna, ali da bi trebalo drugačije usmeravati stimulacije. Od Vlade Srbije se očekuje usvajanje regulatornih okvira, što bi omogućilo uzimanje sredstava od EU namenjenih za ruralni razvoj.
Osnovni izazovi obuhvaćeni reformom zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije za period 2013. - 2020. su: poboljšanje konkurentnosti i bolje upravljanje rizicima, održivost poljoprivredne proizvodnje i odgovor >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na klimatske promene, kao i ravnomeran teritorijalni razvoj.
Na pitanje koliko je agrarna politika Srbije blizu zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, stručnjaci Svetske banke i Evropske komisije kažu da Srbija ima ogroman poljoprivredni potencijal, što se ne odnosi samo na proizvodni potencijal Vojvodine već i na bogatstvo resursa i prirodne lepote južnog regiona.
"Proizvođači su prilično produktivni, trgovinski sektor i prerađivačka industrija su dobro razvijeni a farmeri su psihički spremni da se takmiče na evropskom tržištu. Vidim i posvećenost Vlade da unapredi administraciju tako da na kraju bude kompatibilna sa EU", kaže Holger Krej iz sektora za poljoprivredu Svetske banke.
Srbija bi, smatra Krej, trebalo da se fokusira na produktivnost i kvalitet.
"Mislim da se u prošlosti politika subvencija previše oslanjala na tradicionalne žitarice - pšenicu, kukuruz i soju. Ne kažem da ih ne treba podržavati, ali pitanje je kako. Srbija se trudila da što više podrži svoje poljoprivrednike, plaćanjem po hektaru. Ekonomisti znaju da se takvim subvencionisanjem ne podstiče produktivnost", smatra Krej.
Zajednička poljoprivredna politika jedna je od najvažnijih politika Evropske unije i u nju se najviše ulaže. Od 141,9 milijardi evra, koliki je budžet EU bio u 2011, čak 58,7 milijardi, odnosno 41 odsto ukupnog budžeta, izdvojeno je za očuvanje i upravljanje prirodnim resursima.
"Srbija kao zemlja kandidat od sledeće godine može imati koristi od evropskih fondova za podršku ruralnom razvoju, što je veoma važno za Srbiju, s obzirom na to da polovina populacije živi na selu i da poljoprivreda čini 10 odsto srpske ekonomije. Ako Vlada može da usvoji regulatorni okvir kako bi se izborila za novac iz evropskih fondova i njime upravljala, onda ćemo mi moći da pomognemo razvoju ruralnog sektora u Srbiji i nadam se da ćemo to uraditi 2013. i u narednih sedam godina", ističe Džon Klark iz Direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije.
Osnovna karaktersitika zajedničke poljoprivredne politike je finansiranje na sedmogodišnji period, sa tačno utvrđenim iznosima subvencija, mogućim korisnicima i namenama na godišnjem nivou.
Takva, stabilna i predvidiva politika, smatraju stručnjaci, neophodna je Srbiji kako bi se stvorio siguran ambijent za agrobiznis, ali i da bi se privukli strani investitori.
