Izvor: Politika, 25.Dec.2010, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đuričin: Biće problema u održavanju likvidnosti u 2011.
U idućoj godini treba očekivati probleme u održavanju likvidnosti naše privrede jer je značajan deo obrtnih sredstava „iscurio” u prethodnom periodu, dok je pristup novim sredstvima otežan zbog globalne finansijske krize, izjavio je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) profesor Dragan Đuričin.
On je za Tanjug rekao da će jedan od prioriteta ekonomske politike u idućoj godini biti održavanje opšte likvidnosti privrede, pre svega zbog relativno niskog nivoa aktivnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u realnom sektoru, kao i sporog oporavka privrede Evropske unije (EU) koja se nalazi u krizi sa „duplim dnom”.
Đuričin objašnjava da su glavne posledice krize sa „duplim dnom” ispoljavaju kroz „zaglavljivanje” banaka i pad investicione i finalne tražnje.
„Sad je zadatak makroekonomske politike da se održi likvidnost. To je, međutim, teško postići i zbog toga što je sama država značajan dužnik, a udeo javnog sektora u bruto domaćem proizvodu je veći od 40 procenata. Takođe, u Srbiji je sektor usluga nesrazmerno velik u odnosu na realan sekor tako da postoji mogućnost 'ispumpavanja' spekulativnih balona iz njega”, ističe Đuričin.
On smatra da se politički vrh naše zemlje opredelio da održavanje likvidnosti bude jedan od glavnih ciljeva ekonomske politike u 2011. Vlada želi da u predizbornoj, a možda i u izbornoj godini, održi socijalnu koheziju, tako da će strukturne reforme biti u drugom planu.
Problem u realizaciji takve ekonomske politike je prema rečima Đuričina i u tome što su države iz našeg neposrednog okruženja, pa i najveći broj zemalja-članica Evropske unije (EU), u ozbiljnim teškoćama, jer finansijska konsolidacija kao prva faza borbe sa krizom još nije završena.
„Kriza će se, inače, završiti kada cene realne i finansijske aktive dovoljno padnu da investicije postanu ponovo atraktivne i kada se uspostavi nova ravnoteža dohodaka faktora proizvodnje (rada, kapitala i dr.). Finansijska konsolidacija je prvi korak na tom putu. Nažalost, finansijska konsolidacija je praćena nizom kontroverznih ekonomskih poteza (štampanje novca, na primer), što može dovesti do reverzibilnog karaktera krize pre nego što oživljavanje dobije snagu udarnog talasa”, objašnjava Đuričin.
On takođe ukazuje da su u EU najugroženije članice, Grčka i Irska, sada u fazi neposredne finansijske konsolidacije, koja se obavlja zajedničkim naporima Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), s tim što je za Grčku predviđeno 110 milijardi evra, a za Irsku 85 milijardi.
Sve je to praćeno institucijom nadzora nad vođenjem ekonomske politike, što izaziva brojne socijalne nesporazume.
„Imajući u vidu da finansijska konsolidacija ovih ekonomija nije završena, a prisutni su problemi i u drugom privredama (Španija i Portugalija pre svega) ekonomska kriza preti da zahvati i druge članice evrozone. Izuzetak je Nemačka koja ima dobre ekonomske performanse i donekle Francuska, dok su sve druge članice EU uglavnom u fazi finansijske konsolidacije i bez značajnijeg oživljavanja realnog sektora. Isto važi i za bivše privrede u tranziciji, a današnje članice EU, koje nisu u evrozoni. U tom kontekstu izvozna tražnja ne može biti faktor oporavka realnog sektora Srbije”, tvrdi Đuričin.
To što se dešava sa nekim brzo rastućim privredama na dalekom istoku Srbiju ne dodiruje, a moglo bi da nas tangira samo ukoliko bismo iz geoekonomskih razloga bili interesantni za njihove investicije obzirom da neke zemlje tog regiona, a pre svega Kina, ulažu, „u energetiku kao i u resursima i radom intenzivne proizvodnje, transport i logistiku”, ističe predsednik SES -a, uz opasku da te investicije zahtevaju geoekonomsko repozicioniranje.
Uprkos teškoćama na unutrašnjem planu, kao i nepovoljnoj investicionoj klimi u neposrednom okruženju, Đuričin ukazuje da Srbija ima kreditni rejting koji joj obezbeđuje zaduživanje, pre svega, od međunarodnih finansijskih organizacija, što je u postojećim uslovima funkconisanja naše privrede vrlo bitno.
Đuričin smatra, osim toga, da je u nizu nepovoljnih spoljnih u unutrašnjih okolnosti koje očekuju domaću privredu u idućoj godini, dobro što u Vladi Srbije i našoj centralnoj banci postoje stručnjaci koji razumeju probleme i imaju autoritet da nametnu održiva rešenja.
Održiva rešenja dovode do održivog razvoja. Da bi se to postiglo, neophodno je koordinirati monetarnu, fiskalnu, industrijske i politiku regionalnog razvoja. Koordinacija je ključna reč da bi se preživelo u 2011. godini, zaključio je Đuričin.
Tanjug
objavljeno: 25.12.2010
.jpg)
