Izvor: Danas, 21.Feb.2015, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dileme oko putnih isprava Srbije
Poslednjih nedelja veliku pažnju javnosti izazvala je masovna migracija, pre svega Albanaca sa Kosova i Metohije ka zemljama Evropske unije. Pored pitanja zašto i kako u javnosti se postavilo i pitanje sa kojim putnim ispravama, ako ih uopšte i poseduju, kosovski Albanci kreću na ovaj put, pun neizvesnosti i rizika. Odmah potom sledi i pitanje da li će se i ovo kretanje stanovništva odraziti na viznu liberalizaciju i preti li ponovno uvođenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << viza za naše građane.
Pitanje putnih isprava odnosno kvaliteta i zaštite, te načina izdavanja, bio je jedan od osnovnih kriterijuma za donošenje odluke Saveta EU kojom je naša zemlja svrstana na tzv. Belu šengensku listu.
Svima dobro poznati "novi crveni pasoš" izdaje se shodno Zakonu o putnim ispravama, koji je stupio na snagu 9. oktobra 2007. godine. Ovim zakonom, srpski pasoš postao je usklađen sa najvišim standardima koje nameće evropska regulativa i Međunarodna civilna avioorganizacija (ICAO). Za razliku od mnogih zemalja regiona, Srbija je u stanju da putne isprave ovakvog kvaliteta sama izrađuje i distribuira, što u budućnosti može imati i pozitivne efekte na budžet Republike Srbije, jer se takva usluga može pružati i drugim zemljama.
Ali šta to Srbija u procesu dostizanja kriterijuma za viznu liberalizaciju nije mogla garantovati? Od samog procesa izrade putne isprave, važnija je pouzdanost dokumenata na kojima se zasniva pravo na putnu ispravu, a to su, shodno pomenutom zakonu, izvodi iz matične knjige rođenih i državljanstva (breeder documents), a koje građani podnose samo kod prvog izdavanja biometrijske putne isprave. Dakle, ukoliko se podnesu falsifikovani izvodi, a to nadležni organi ne konstatuju na vreme, postoji mogućnost da putnu ispravu dobije i onaj ko na to nema pravo.
Kako od 9. juna 1999. godine nadležni organi Republike Srbije de facto ne funkcionišu na čitavoj teritoriji KiM, ekspertske misije EU, koje su proveravale ispunjenost kriterijuma za viznu liberalizaciju, postavile su pitanje pouzdanosti izvoda, odnosno evidencija za građane koji imaju prebivalište na prostoru KiM. Vlada Srbije odgovorila je na ovaj izazov usvajanjem Uredbe o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova za izdavanje pasoša za lica sa područja AP Kosovo i Metohija. Tom uredbom predviđeno je da za lica koja imaju prijavljeno prebivalište na prostoru KiM, putne isprave izdaje posebna Koordinaciona uprava MUP Srbije. Odlukom Saveta EU koja, gle simbolike, nosi zavodni broj 1244, ali iz 2009. godine, putne isprave izdate od strane Koordinacione uprave i dalje podležu viznom režimu.
Pa zašto onda postoji veliki broj zahteva za takvom putnom ispravom? Ovom prilikom ću izdvojiti dva osnovna. Prvo, ne treba zaboraviti da nisu sve zemlje EU priznale kosovsku nezavisnost i da se u većoj meri poklanja vera putnim isprava izdatim od strane MUP Srbije, drugo je svakako neznanje i neinformisanost mnogih podnosilaca zahteva, koji samo poznaju činjenicu da za "novi crveni pasoš" ne treba viza. Ono što dodatno može zbuniti podnosioce zahteva je i činjenica da postoji oko 7.000 pasoša izdatih od strane MUP Srbije licima sa prebivalištem na KIM, pre stupanja na snagu pomenute uredbe. Oni bez viza mogu putovati u zemlje šengenskog prostora, ali je ta činjenica bila poznata Evropskoj komisiji pre donošenja odluke o viznoj liberalizaciji za Srbiju.
I da li je bezvizni režim ugrožen? Prema svim ovim činjenicama, nije, i u prilog ovoj tvrdnji idu i odredbe Briselskog sporazuma o slobodi kretanja, kojim se odgovornost za readmisiju nosilaca kosovskih dokumenata vezuje za sporazume EU i vlade u Prištini.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
