Izvor: Politika, 27.Feb.2011, 01:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijalog o Kosovu počinje u Briselu
Ukoliko se ne produbi kriza oko legitimiteta kosovskog predsednika, šefovi i zamenici pregovaračkih timova sastaće se 7. ili 8. marta
Šefovi i zamenici regovaračkih timova Beograda i Prištine trebalo bi, kako „Politika” saznaje, da se početkom druge nedelje marta, tačnije 7. ili 8, sastanu u Briselu s posrednikom EU za dijalog Robertom Kuperom i inicijalnim dogovorom oko tema zvanično otpočnu dugo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najavljivani dijalog.
Međutim, iako je EU radila na ubrzavanju otpočinjanja dijaloga, pa je samo tri dana po formiranju vlade Hašim Tači imenovao šefa pregovaračkog tima, moguće je da se razgovori ipak još odlože, pošto opozicione partije najavljuju da će tražiti tumačenje Ustavnog suda u vezi sa izborom novog kosovskog predse dnika Bedžeta Pacolija.
Bez obzira na to kako će biti razrešeno pitanje legitimiteta kosovskog predsednika, u Prištini su u toku završna usaglašavanja oko dnevnog reda. Kuper od četvrtka boravi u Prištini i s novoimenovanim timom i međunarodnim zvaničnicima održava svakodnevne sastanke, ali predstavnici EU se ne izjašnjavaju o detaljima ocenjujući samo da je reč o „tehničkoj poseti”.
Kuper je prošle nedelje boravio u Beogradu, ali se i posle te posete, osim zvaničnog stava da je platforma tajna i da se zasniva na skupštinskoj rezoluciji, od državnih zvaničnika moglo saznati samo da su teme „gotovo usaglašene” i da bi najverovatnije na početku trebalo da se razgovara o telekomunikacijama, avio-saobraćaju i katastru, možda i nestalim osobama, kao i da se u nadležnim ministarstvima bave prikupljanjem podataka.
Dok Beograd već dva meseca najavljuje da je spreman za razgovore koji će se baviti „svim nerešenim pitanjima”, Priština prilično nevoljno ulazi u dijalog. Kosovska vlast smatra da o pitanjima poput carine i sudstva (za koja mnogi smatraju da zadiru u pitanje statusa) nema više šta da razgovara, jer je za njih pitanje statusa rešeno. Osim toga,oni kažu da nijedno pitanje ne može da bude tretirano kao tehničko dok Beograd odbija da prizna nezavisnost Kosova.
Iako se o prištinskom šefu tima, potpredsednici vlade Editi Tahiri, mnogo zna, teško je prognozirati kako će se u dijalogu ponašati prištinski tim. Albanski analitičari smatraju da je vlada s tesnom većinom i predsednik izabran u trećem krugu samo s jednim glasom više od potrebnih oličenje slabih institucija koje će pristati na razne koncesije u korist srpske strane, a u tom kontekstu se posebno izdvaja sever Kosova, za koji smatraju da je „jasan cilj srpske politike”.
U Beogradu niko ne želi da govori o strategiji za pregovore, ali takođe nema nikoga ko očekuje da će oni biti laki. Ministar za KiM Goran Bogdanović jedini je bio spreman da za „Politiku” kaže da slabe institucije u Prištini mogu upravo da prouzrokuju tvrd i nepokolebljiv stav u dijalogu, jer je to jedan od načina da izbegnu kritike veoma jake opozicije. Pojedini analitičaru smatraju da i Vlada Srbije ulazi u razgovore s problematičnim kapacitetom i da je već postavljeno pitanje da li ima većinu u Skupštini.
Dve delegacije koje će razgovarati u Briselu jedinstvene su u jednom: ovi razgovori ni po čemu neće ličiti na prethodne, održane pod pokroviteljstvom Martija Ahtisarija.
Aleksandar Simić, koji je bio član srpskog pregovaračkog tima, kaže za „Politiku” da je razlika u tome što su pregovori vođeni tokom 2006. i 2007. godine bili pregovori o statusu, izričito predviđeni Rezolucijom SB 1244, ali su SAD i EU preko posrednika Ahtisarija želele da to po svaku cenu izbegnu.
„Sada smo u situaciji da, posle Rezolucije Generalne skupštine UN od 9. septembra prošle godine, koju je Srbija predložila zajedno sa EU, saučestvujemo u procesu koji je u interesu zemalja koje su kumovale tzv. nezavisnosti KiM, a sve zbog navodnog mira, bezbednosti i stabilnosti regiona, kako to navodi pomenuta rezolucija. Smatram da ovako koncipirani razgovori tome ne mogu da doprinesu”, kaže Simić.
Ipak, EU očekuje da do novembra već bude konkretnih rezultata dijaloga, kako bi izveštaji o napretku Kosova i Srbije bili pozitivni, što bi omogućilo da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.
„Želim da verujem da će naša vlada i pregovarački tim imati dovoljno iskusnih i obazrivih ljudi koji neće bilo kojim postupkom učiniti bilo šta što se može objektivno tumačiti kao priznanje nezavisnosti južne pokrajine”, zaključuje Simić.
I državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović smatra da je mnogo tema o kojima treba da se razgovara, ali da nijedna ne može da smatra čisto „tehničkom”. „Naprotiv, svaka od tih tema, već u drugom koraku, zadire u nerešeno pitanje statusa”, smatra Ivanović, dodajući da Albanci tvrde suprotno zbog svog javnog mnjenja.
Na primedbu da američki zvaničnici izričito napominju da se o pitanju statusa neće razgovarati, Ivanović podseća da međunarodni zvaničnici takođe kažu, iako eksplicitno ne spominju status, da je svako rešenje koje se dogovori prihvatljivo.
„Stranci su veoma zainteresovani za stabilnost Balkana i ovi razgovori nisu samo velika šansa za Srbiju i rešavanje statusa Srba koji živi na Kosmetu, nego i EU, koja se oseća nelagodno zbog ovakvog statusa zapadnog Balkana i velike pretnje stabilnosti”, zaključuje Ivanović.
Biljana Mitrinović
objavljeno: 27.02.2011
