Izvor: RTS, 28.Okt.2012, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dežer: Brisel ima velika očekivanja
Evropska unija zadovoljna zbog nastavka dijaloga Beograda i Prištine, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. Brisel ima velika očekivanja od nastavka dijaloga, kaže Dežer. On ocenjuje da je korupcija preovlađujući problem i naglašava da Srbija mora da očuva viznu liberalizaciju.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da je Evropska unija veoma zadovoljna zbog nastavka dijaloga Beograda i Prištine i da Brisel očekuje dalju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << normalizaciju što znači da obe strane ispune svoje obaveze i ne blokiraju jedna drugoj evropske perspektive.
Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i koprupcije, Vensan Dežer je konstatovao da je korupcija u Srbiji bez sumnje preovlađujući problem.
Korupcija mora biti rešena, jasan je Dežer koji dodaje da je potrebna nova strategija borbe protiv korupcije, jer se stara pokazala neuspešnom.
"Mora da se radi, kako na preventivnim merama i etičkim kodeksima, tako i na upoznavanju ljudi u administraciji šta je korupcija, posebno u domenu javnih nabavki, ali i na represivnim merama kada do korupcije dođe", poručio je Dežer.
Ističući da su očekivanja EU od nastavka dijaloga velika, Dežer je u intervjuu agenciji Fonet podsetio da je Unija, posle šest meseci pauze zbog izbora i formiranja vlade u Srbiji, zahtevala da se pregovori nastave, što se i dogodilo.
"U ranijem dijalogu postignuti su različiti sporazumi. Ishod je bio pozitivan. Sada ulazimo u sledeću fazu", rekao je Dežer naglasivši da je susret premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija hrabar potez do kojeg se nije lako došlo.
"U tom slučaju obe strane su pokazale dobru volju da se nastavi napred i vodi uspešan dijalog", ocenio je Dežer, koji smatra da je važno to što se u čitavu priču uključila visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
Upitan o radu nove Vlade Srbije, Dežer je istakao da je, za sada, izuzetno važno to što je nastavljeno dalje kretanje ka EU. "To jeste izuzetno važno zbog kontinuiteta, kako za nas, tako i za Srbiju", objasnio je Dežer i najavio da će EU pratiti sprovođenje reformi.
Šef Delegacije EU je, kao pozitivan primer, označio reizbor ombudsmana i naglasio da je dosta učinjeno na poštovanju ljudskih prava, "posebno kada su u pitanju nevidljive i ranjive grupe, poput Roma".
"Posvećena je i pažnja reformi i daljoj reorganizaciji sudstva, što je, takođe, važno i za građane i za EU, dodao je Dežer i istakao spremnost Vlade da se bavi suzbijanjem korupcije i fiskalnom disciplinom.
"Nastavljaju se i pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom. To su sve pozitivni koraci", rekao je Dežer. On je međutim, skrenuo pažnju da pored pozitivnih, postoje i manje pozitivna dešavanja.
"U Izveštaju o napretku, iskazali smo zabrinutost povodom promene Zakona o Narodnoj banci Srbije, koja je sada manje nezavisna od političara nego što je bila ranije", podvukao je Dežer i dodao da je po pitanju ekonomije potrebno je nastaviti strukturne reforme.
Problem lažnih azilanata
Upitan kako Srbija može efikasno da reši problem "lažnih" azilanata, Dežer je odgovorio da je izuzetno važno i EU i za Srbiju da se sačuva sistem vizne liberalizacije koji postoji od 2009. godine, a da bi se to ulinilo, ističe, mora se rešiti problem "lažnih" azilanata.
"Ima ljudi koji zloupotrebljavaju ovaj sistem i dolaze u zemlje EU, tražeći politički azil. Ove godine ih je bilo 50 odsto više nego prethodne, što apsolutno nije bilo očekivano i loše je za EU i njene članice", navodi Dežer.
Prema njegovim rečima, "99 odsto ovih lažnih azilanata se vrati u Srbiju i onda je problem za Srbiju šta da radi sa njima".
"Važno je izaći iz tog začaranog kruga i smanjiti odliv ljudi iz zemlje tako što će se sprovesti uspešne kampanje da ih upoznali s tim da nemaju mogućnost da dobiju politički azil u zemljama EU", objašnjava Dežer.
Potrebna je, međutim, i bolja saradnja graničnih policija EU sa Srbijom, zaključuje Dežer.
Kada je reč o Evropskoj uniji, potrebna je dopuna i izmena zakona, ocenio je Dežer i najavio da će onima kojima bude odbijen zahtev za azil biti uvedena zabrana ponovnog ulaska u zemlje EU na rok od tri do pet godina.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
