Izvor: Blic, 03.Mar.2011, 01:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deset stvari koje vlada mora da uradi

KOPAONIK - Sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, smanjivanje nezaposlenosti, veći izvoz i dolazak novih investicija prioriteti su Vlade Srbije za 2011. godinu, bar sudeći po izjavama premijera Cvetkovića i njegovog potpredsednika Božidara Đelića. “Lepe su to želje, ali mi do sada nismo znali kako da ih izvedemo, a situacija ni sada nije bitno drugačija”, kaže za “Blic” Miroljub Labus, vicepremijer u jednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od vlada Vojislava Koštunice.

Prvog dana "Kopaonik biznis foruma” premijer Cvetković je rekao da evropski put nema alternativu, a juče je za "Blic” Božidar Đelić taksativno naveo šta su dodatni prioriteti Vlade.

- Pod jedan to je da se smanji nezaposlenost, pod dva da se ojača izvoz, pod tri da se zbrinu najosetljivije socijalne grupe i pod četiri da obezbedimo investicije. Rekonstrukcija Vlade nije cilj, već instrument da se ispune ovi ciljevi. Kupovna moć treba da raste na realnim osnovama, troškovi moraju da se smanjuju, a za to treba da se pobrine energična vlada kroz ozbiljan rad i dijalog - rekao je Đelić.

Na taj spisak prioriteta, koji su mnogi na forumu nazvali i spiskom želja, niko nema zamerke: ni privrednici, ni ekonomisti ni predstavnici opozicije. Ipak, malo ko od njih veruje u ostvarivost zacrtanih prioriteta.

- Mislim da uopšte nisu bitni prioriteti jer će Vlada uvek naći listu prioriteta prema nekom svom nalazu. Važna je logistika kako bi se ti prioriteti uspešno sproveli i da to bude usaglašeno sa politikom Narodne banke Srbije. Ranije nije bilo te usaglašenosti. Mi imamo sjajne ideje, ali ne znamo kako da ih ostvarimo. Ja bih voleo da se ideje ove godine konačno ostvare, ali na forumu se ne vide neka pozitivna predviđanja - kaže za "Blic” Miroljub Labus, sada profesor na Pravnom fakultetu.

Ono što je velika zamerka Vladi, bar prema rečima ljudi iz opozicije, jeste bavljene statističkim podacima, koji su tačni, ali daju krivu sliku o mogućem ostvarivanju ovih ciljeva.

- Ključna dva problema su nelikvidnost i nezaposlenost domaćih preduzeća. Govoriti samo o stranim investicijama jeste iluzorno dok se ne ojača domaća privreda. U 2011. ključno je pomoći privredi. Vidim entuzijazam samo kod premijera, ali govori se o nekoj statistici, da je uvoz manji, a glavni uzrok je u tome da narod nema para. Tu je 400.000 novih nezaposlenih, 70.000 preduzeća su nelikvidna i ne treba širiti lažni optimizam jer nema napretka dok ne budemo zapošljavali više nego što otpuštamo. Tri urgentna prioriteta za 2011. jesu zapošljavanje, rast standarda i razvoj domaće privrede - zaključuje za "Blic” Nenad Popović, vlasnik „ABS holdinga" i potpredsednik DSS.

Još jedan bivši ministar Milan Parivodić smatra da su ideje Vlade dobre, ali da se ne sprovode zbog nedostatka političke hrabrosti da se zbog bolnih, ali korisnih reformi ne bi izgubila vlast. I on je za "Blic” izneo svoje predloge za prioritete koji se moraju ispuniti u toku 2011.

- Moraju da se konsoliduju svojinski odnosi, da se donese zakon o restituciji, opšti svojinski zakoni, zakon o javnoj svojini. Drugi prioritet je efikasnije izdavanje građevinskih dozvola i pojačan rad na infrastrukturi i energetici. Treba da se završi koridor 10 da se pojačaju ulaganja u proizvodnju struje - kaže Parivodić.

Jasno je kao dan da u odabiru prioriteta ne treba biti previše pametan. Vlada iz godine u godinu daje dobre predloge i samo bi trebalo pratiti taj trag. Međutim, ono što je najizvesnije da može da se uradi u 2011. jeste sticanje statusa kandidata za EU, ali taj neuspeh bi i najviše boleo.

- Najvažnije je da Vlada ne zaboravi početni program i da se evropska orijentacija kruniše dobijanjem statusa kandidata za članstvo u EU. Jer ta jedna tema pokreće i druge reforme u oblasti javnog sektora. Na taj način moći će da se koncentriše na rešavanje ostalih prioriteta, a to je formiranje izvozne privrede i na to kako dići investicije koje mogu na tržišnim osnovama da povećavaju zaposlenost, koji je naš glavni problem - kaže za "Blic” savetnik premijera Jurij Bajec.

Interesantno je da kako koji ministar bira prioritete, on se odlučuje za one za koje je zadužen njegov resor ili za ono za šta se zalaže njegova partija.

Verica Kalanović, donedavna ministarka za NIP, u kratkoj izjavi za "Blic” je rekla da su glavni prioriteti završetak infrastrukturnih projekata, ravnomerni regionalni razvoj i veća kapitalna ulaganja, što podrazuma ulaganja u najprioritetnije oblasti infrastrukture.

- Bez ovoga nema održivog razvoja i što brže shvatimo nephodnost ispunjavanja ovih prioriteta, ići ćemo brže napred- zaključila je Kalanovićeva.

Opuštanje između panela

Uprkos brojnim predavanjima i obavezama, ekonomisti i političari koji učestvuju na „Kopaonik biznis forumu" uspeli su da pronađu vreme i za sport i rekreaciju. Glavna zvezda na ski-stazama i ove godine je bio doskorašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

On je na tradicionalnoj trci koja se održava i sklopu „Biznis foruma" zauzeo šesto mesto. Time je pokvario prošlogodišnji rezultat, kada je bio četvrti. Ipak, to mu nije smetalo da posle trke opušteno ćaska sa ostalim učesnicima i uz osmeh komentariše svoje suparnike na stazi.

Ni predsednik izvršnog odbora "Sosijete ženeral banke” i bivši ministar finansija Goran Pitić nije imao sreće bar kad je sport u pitanju. Njemu je tokom košarkaške utakmice pukao mišić na ruci, pa je uz bolnu grimasu napustio teren. To, međutim, nije smetalo njegovim klupskim drugovima Toplici Spasojeviću i Miodragu Kostiću da pobede svoje mlađe kolege.

- Nije baš da sam bio nezaustavljiv, pa da me je neko povredio, nego je suprotni potisak izazvao pucanje mišića. Dobro sam i vraćam se u sportsku formu za dve sedmice. Posao u banci neće trpeti, ali zato moram da odem sa Foruma dan ranije da bih snimio ruku - rekao je Pitić za "Blic”. Ipak, povreda ga nije sprečila da provede prijatno veče sa Dinkićem i gradonačelnikom Zaječara Boškom Ničićem, uživajući u muzici i piću.

Ekonomisti: Neophodna štednja

Ekonomisti su drugog dana „Kopaonik biznis foruma" izneli različita mišljenja o ključnim preduslovima novog privrednog modela u Srbiji - dok jedni misle da on treba da bude zasnovan na povećanju pre svega domaće štednje, drugi su mišljenja da su investicije i konkurentnost ključni faktori na kratak rok.

Na panelu posvećenom rizicima i izazovima novog privrednog modela profesor Ekonomskog fakulteta i kandidat za predsednika Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da je novi privredni model baziran na povećanju izvoza, investicija i domaće štednje, posebno istakavši značaj rasta domaće štednje.

Petrović je istakao da bi povećanje domaće štednje bilo presudno za budući privredni rast, dodajući da je štednja u 2010. godini opala za jedan odsto. On je naveo da je od 2005. godine do početka krize zbog snažnog jačanja dinara prema evru drastično smanjena cenovna konkurentnost zemlje, ali pošto je kriza dovela do pada dinara i cene rada, Srbija je sada dobro pozicionirana da krene sa jačim izvozom.

Nešto drugačijeg mišljenja je predsednik izvršnog odbora "Hipo Alpe Adrija banke” Vladimir Čupić, koji smatra da su ključni preduslovi novog privrednog modela konkurentnost i investicije.

Čupić je rekao da povećanje domaće štednje neće dati efekte u kratkom roku, a da su Srbiji potrebni takvi efekti. On je dodao da Srbija uglavnom proizvodi i izvozi proizvode niske dodate vrednosti, ali da tržište zahteva proizvode visoke dodate vrednosti, zbog čega su neophodne direktne investicije velikih kompanija koje imaju tržište i koje mogu direktno da izvoze. Čupić je rekao da je suština na koji način izvršiti dinamiziranje aktivnosti unutar realnog sektora i pospešiti ono što je dobro, definisati najznačajnije sektore i na neki način ubrzati proces relokacije kapitala.

Vodeći ekonomista Svetske banke Dušan Vujović naglasio je da je globalna ekonomska kriza potvrdila aktivnu i produktivnu ulogu države, ali ne tako što bi trebalo da dominira, već da stvara odgovarajuće uslove za rad privatnog sektora. On je ukazao da je kriza izmenila mnogo toga, ali nije izmenila osnovne postulate uspešnih zemalja, a to su korišćenje mogućnosti izvozne ekonomije, činjenica da bez efikasnih investicija zasnovanih na domaćoj štednji nema uspeha, zatim makroekonomska stabilnost i pronalaženje podrške ekonomskoj politici među narodom, političarima i u privredi.

Predsednik Saveta Narodne banke Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković naveo je da nema naznaka da će se kreditna aktivnost banaka u Srbiji smanjivati, ali se neće ni značajno uvećavati, već će imati stabilnu nisku stopu rasta. On je podsetio da kreditna aktivnost u Srbiji nije smanjena tokom krize, čemu je znatno doprinela politika subvencija kredita, koja se, međutim ne može održati beskonačno jer to rešenje ima oštra ograničenja u budžetu.

Ranije teme

Biznis forum na Kopaoniku prvi put je održan pre osamnaest godina, ali zbog prisustva elite domaće i međunarodne politike i ekonomije pažnju javnosti je počeo da privlači prethodnih nekoliko godina. Prošle godine ministri na Forumu nisu mogli da se slože o načinu izlaska iz krize i da li treba odmrznuti penzije i plate u javnom sektoru. Zarade su u međuvremenu odmrznute, a kriza produbljena.

Godinu dana ranije glavna tema je bila razvoj, perspektive i jačanje konkurentnosti Srbije. Učesnici skupa nisu ni slutili da će ova pitanja u praksi kasnije biti zamenjena borbom za opstanak i privrede i građana.

Da niko ne zavisi od kursa evra

Bojan Marković, viceguverner NBS, za "Blic” je rekao da je NBS već preduzela određene mere koje će rezultate dati tokom 2011.

- Mi smo već podigli kamatne stope da bismo doprineli monetarnoj stabilnosti, a efekti toga se očekuju u ovoj godini. Druga stvar je nastavljanje procesa dinarizacije i smanjivanje izloženosti deviznom riziku. To znači da će finansijska stabilnost biti povećana jer se eventualni valutni skokovi i padovi neće odraziti na poslovne bilanse preduzeća i stanovništva - zaključio je Marković.

Povezane vesti: Ekonomisti: Domaća štednja nužna za rast privrede
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Blic...

S media: Deset stvari koje vlada mora da uradi