Izvor: S media, 08.Dec.2010, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delima štititi nacionalne interese!
EU trenutno najvažniji nacionalni interes Srbije. Potpredsednice DS-a previše mlade. Tadić daleko od autokrate, u ekskluzivnom intervjuu za S media portal poručuje predsednik Političkog saveta Demokratske stranke i najstariji poslanik u Skupštini Srbije Dragoljub Mićunović.
Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke i najstariji poslanik u Skupštini Srbije Dragoljub Mićunović u intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za S media portal kaže da je priključenje EU trenutno najvažniji nacionalni interes Srbije. Ne veruje da će doći do uslovljavanja članstva -Kosovom i poručuje da državne interese treba zaštititi delom, a ne pričom. Mićunović istovremeno demantuje istraživanja objavljena u Sloveniji da je Tadić autokrata.
Šta je trenutno najveći nacionalni interes Srbije?
-Sigurno da je najvažniji nacionalni interes da Srbija dovrši započete i neophodne reforme, kako bi njen staž za ulazak u Evropsku Uniju trajao što kraće. Dakle, to je očigledno najznačajniji strateški cilj od koga zavisi dalji napredak Srbije kao države u svim vidovima.
Da li u Srbiji postoji opšti konsenzus oko državnih interesa i ciljeva?
- Ako se pod konsenzusom podrazumeva slaganje svih, očigledno da nema. Srbija još uvek nije usklađeno društvo i u mnogim tačaka se opredeljuje više emotivno, nego nacionalno.Tako ni oko ulaska u EU i odnosa sa NATO-om nema punog konsenzusa, a kada ga nema, onda normalno odlučuje većina.
Tadić daleko od autokrate
Kako komentarišete pisanje slovenačkih medija baziranih na istraživanjima da je Boris Tadić autokrata?
-Tu postoje dve razlike u angažmanu. Činjenica je da se Tadić suviše angažuje, želi da bude svuda, smatrajući da to koristi društvu i stranci naravno. I to stvara utisak da se on meša u sve stvari. Ali, činjenica je da on ne odlučuje o svim stvarima, već da o mnogim stvarima na kraju odlučuje konsenzus u Vladi ili predsedništvu stranke. Tako da između autokrate i onog ko proširuje svoju delatnost, postoji bitna razlika, precizan je Mićunović.
Kako onda zaštiti te interese?
- Delom više nego pričom. Građani se moraju uveriti da reforme u skladu sa zakonodavstvom EU jesu za njih korisne i sigurne. Ako se uzmu već i principi Saveta Evrope kao što su vladavina prava, demokratske procedure i zaštita ljudskih prava i ako se shvate ozbiljno onda je to velika korist za građane. Ako ljudi veruju u zakone i pridržavaju ih se, ako se ne maše za novčanik odmah kada podnesu molbu ili traže neku potvrdu; to nije samo problem korupcije činovnika već i verovanja građana u vladavinu prava. Jer ljudi najčešće, sami nude mito, pre nego što im iko traži. To znači da ne veruju u zakone i vladavinu prava.
Spominjete EU kao cilj Vlade...šta je sa Kosovom? Podnošenje zajedničke Rezolucije SB UN, dalo je novi nivo u odnosima ova dva pitanja, što je dokazalo da EU i Kosovo nisu odvojeni procesi?
-Mislim da će u procesu približavanja Srbije EU, Kosovo ostati jedan paralelan proces, odnosno da neće biti uslovljavanja. Isto tako, ne verujem da će doći do uslovljavanja da priznamo nezavisno Kosovo, da bismo postali član EU. To nije neophodno. To je bilateralna stvar svake države. Međutim, svakako ćemo morati da normalizujemo odnose, ne otvarajući pitanje statusa. To se odnosi na trgovinske, carinske, sve druge veze, razmenu roba, ugovore o imovini, zaštiti spomenika. To sve mora biti regulisano, da ne bi bilo te vrste otvorenih pitanja koja bi kasnije ometala zajednički život u EU.
Šta očekujete od predstojećeg dijaloga Beograda i Prištine?
-Očekujem neke koristi za građane: najpre da se reše neka tehnička pitanja i da će biti nešto više sigurnosti za manjine na Kosovu; da će se normalizovati trgovinska razmena, da će nestati napetosti, da će početi neki vidovi normalnog suživota. A onda sva ostala pitanja, koja ne zavise samo od nas, već od druge svetske konstelacije-mogu da čekaju.
Na parlamentu breme „teškog nasleđa“
EK u godišnjem izveštaju zamera Srbiji na smanjenoj kontroli parlamenta nad sprovođenjem donetih zakona? Kako popraviti sliku, sa stanovišta parlamentarnih mehanizama?
-Parlamentu stoje na raspolaganju neki instrumenti kao što su anketni odbori, nezavisna tela koja kontrolišu vlast. Na žalost, problem je jedno teško nasleđe u kome je izvršna vlast ona koja ima moć. Potrebno je puno demokratskog razumevanja i promena unutar političkog života i razumevanja odnosa parlamenta i izvršne vlasti u samim strankama, da bi se to dovelo u jedan sklad da bi se znalo ko koga bira i ko koga kontroliše.
Potpredsednice stranke previše mlade
Podmlađivanje stranaka je postao trend. Nezvanična je informacija da će jedan od potpredsednika stranke biti i Jelena Trivan? Šta znači tako veliki broj potpredsednika?
-One su sve, po mom mišljenju, previše mlade, što najčešće pokazuju rezultati. Broj potpredsednika se uvećava da bi se zadovoljile ambicije i da bi se neki ljudi pripremali. Što više potpredsednika, to je manja njihova uloga, to je jasno.DS je počeo sa jednim potpredsednikom, a došao je do pet. Mislim da to nije bitno, jer se može vladati i sa jednim. Bitno je kako je stranka uređena, da li donosi kolektivne odluke, da li predsedništvo ima stvarnog uticaja, da li se redovno sastaju... Problem je u strankama isti kao u društvu, da li je jača reprezentacija ili participacija. Drugim rečima, da li je bitnije da neko predstavlja svoju stranku ili da aktivno učestvuje u donošenju odluka koje se tiču svih.
Da li će biti nekih novina na predstojećoj izbornoj Skupštini 18.decembra?
- Bilo je razgovora o tome, da li da sada donesemo neke političke dokumente ili ekonomske. Mi smo se opredelili da donesemo ekonomske dokumente, što je za građane mnogo veći izazov. Imaćemo ubrzo jednu radnu Skupštinu koja će biti posvećena ideološkim i programskim pitanjima stranke.
Jelena Kostadinović
.jpg)
