Izvor: Southeast European Times, 06.Sep.2011, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Delević: reforme su u interesu Srbije

Korist od reformi nije samo članstvo u EU, kaže šefica Kancelarije za evropske integracije.

05/09/2011

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 5.9.2011.

Hapšenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića Srbija je prebrodila jednu od najvećih prepreka ulasku u EU. Ipak, dalji napredak Srbije na tom putu mogao bi da bude kompleksniji nego što su neki priželjkivali.

Potrebno je ispuniti i druge uslove, među kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << brzo usvajanje više reformskih zakona. Štaviše, neki lideri zemalja EU, a posebno nemačka kancelarka Angela Merkel, uslovili su srpske evrointegracije napretkom u bilateralnim pregovorima sa Kosovom i rešavanjem krize na severu Kosova. Na drugoj strani, nedavno sprovedena anketa Kancelarije za evropske integracije pokazuje smanjenje od četiri procenta broja građana koji kažu da bi na referendumu podržali pristupanje EU.

Pre šest meseci, procenat je bio 57 odsto. Danas je 53 odsto.

Beograd se još uvek nada da će dobiti zeleno svetlo 12. oktobra, kada će Evropska komisija objaviti svoju procenu spremnosti Srbije da postane zvanični kandidat za članstvo. SETimes je razgovarao sa Milicom Delević, šeficom Kancelarije za evropske integracije, o ukupnim perspektivama tog procesa.

SETimes: Da li ste zadovoljni podrškom građana procesu evropskih integracija Srbije i da li ste zabrinuti zbog pada podrške?

Milica Delević: Ljudi više ne posmatraju EU idealistično kao ranije, ali visok stepen podrške pokazuje da racionalno razumeju da je i u interesu Srbije i u njihovom ličnom interesu kao građana ove zemlje da Srbija nastavi da se kreće u tom pravcu.

Eventualno članstvu u NATO-u u Srbiji je i dalje osetljivo pitanje. [Rojters]

U ovom trenutku taj stepen podrške je visok. Veoma je važno da podrška reformama koje sprovodimo bude veća od podrške članstvu u EU. Osamdeset pet posto građana smatra da bi reforme trebalo sprovesti za naše dobro, a ne radi članstva u EU, dok je ta vrsta podrške pre šest meseci bila 73 odsto. Rekla bih građanima da je važno da Srbija nastavi putem evropskih integracija, pošto to garantuje sprovođenje reformi koje oni žele.

SETimes: Priznavanje Kosova kao mogući uslov za ulazak Srbije u EU često se pominje u evropskim i srpskim političkim krugovima. Šta je od svega toga istina?

Delević: Srbija se rukovodi uslovima koji su definisani i navedeni kroz proces stabilizacije i proširenja i to su sprovođenje ljudskih i manjinskih prava, demokratski principi vladavine prava, funkcionalna tržišna ekonomija i sprovođenje pravnog nasleđa EU.

U okviru prvog kriterijuma stavljen je poseban akcenat na potrebu regionalne saradnje i ispunjenje uslova koji proističu iz potpisanih međunarodnih sporazuma. Kosovo se pominje formalno kao uslov, ali se može pojaviti kao nešto što definiše političku klimu koja je bitna za odvijanje raznih procesa, kako u Srbiji, tako i u EU. Ne postoji konsenzus u okviru EU o tome da je Kosovo država, ali postoji jasan stav da bi svi, pa i Kosovo, trebalo da budu uključeni u regionalnu saradnju i pridruženje EU.

SETimes: Jedno delikatno pitanje na srpskoj političkoj sceni je da li je članstvo u NATO-u uslov za članstvo u EU. Kako vi gledate na to pitanje?

Delević: Većina zemalja članica EU su ujedno i članice NATO-a, ali neke nisu i prilično ljubomorno čuvaju svoju neutralnost. Važno je da Srbija shvati razliku između pozicije nečlanice NATO-a spremne da preuzme odgovornost za regionalnu i globalnu bezbednost koja razvija konstruktivne odnose sa NATO-om i nečlanice koja ima neprijateljski stav prema Alijansi. To su dve potpuno različite stvari i ovo drugo bi moglo da podrije pristupanje Srbije EU.

Ratku Mladiću se sudi u Haškom tribunalu za genocid u Srebrenici i razne druge ratne zločine. [Rojters]

SETimes: Srbija se nada da će dobiti pozitivan odgovor od Evropske komisije 12. oktobra i dobiti status kandidata. Šta sve Srbija treba da uradi da bi to ostvarila?

Delević: Pred Srbijom je još veliki posao i verujem da će puno toga biti urađeno do objavljivanja mišljenja Evropske komisije o tome da li bi Srbija trebalo da postane kandidat, što će se desiti 12. oktobra. Ne bi trebalo smatrati dobijanje statusa kandidata čarobnim štapićem koji će sve promeniti.

To je procena našeg napretka u datom trenutku po pitanju nekih reformskih procesa koje sprovodimo; desiće se u trenutku do kog će neki zakoni biti usvojeni i kada će Komisija proceniti implementaciju nekih zakona. To neće biti kraj i ne treba očekivati da Srbija u tom trenutku postane potpuno uređena zemlja.

Za nas je trenutno najvažnija stvar da uložimo maksimalne napore da očekivana procena EK bude što pozitivnija. Ta procena će zatim uticati na odluku ministara EU i šefova država i vlada 9. decembra.

SETimes: U kojoj meri je hapšenje Ratka Mladića olakšalo evropske integracije Srbije?

Delević: Promenilo je političku atmosferu; ispunjen je važan formalni uslov. Ne smatram da je to nešto važno u kontekstu evropskih integracija, već nešto što je važno za uspostavljanje odgovornosti za teške zločine koji su počinjeni.

To hapšenje je nešto što pokazuje našu reakciju na međunarodne obaveze, potvrđuje našu predanost vladavini prava i učvršćava uverenje da nijedan zločine ne može ostati nekažnjen, kao i to da su regionalno pomirenje i stabilnost prioritetni ciljevi.

SETimes: Holandija je bila najžešći zagovornik blokiranja procesa evropskih integracija Srbije dok Mladić ne bude uhapšen. Međutim, i posle njegovog hapšenja, ta zemlja još uvek nije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU. Kakvu, po vašem mišljenju, poruku šalje takav stav?

Delević: Očekujem da će i Holandija ratifikovati taj dokument. Uverena sam da je dosta toga urađeno i da će holandski poslanici to uvideti. Ali Holandija nije jedina zemlja koja sprečava da sporazum stupi na snagu, i dalje ima još dosta zemalja koje nisu ratifikovale sporazum.

SETimes: Mnogi sumnjaju u to da će Srbija biti obuhvaćena narednim talasom proširenja i postati članica EU zbog velike krize i problema unutar same EU. Kakav je vaš odgovor?

Delević: Proširenje je sada pogođeno ekonomskom krizom i teškoćama na unutrašnjoj političkoj sceni u državama članicama i to će sigurno uticati na dinamiku proširenja, ali ne verujem da ova kriza, koja je ozbiljna i zahteva puno vremena da se reši, ugrožava postojanje EU i svest o strateškom interesu Unije da prihvati zemlje Zapadnog Balkana kao nove članice.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Southeast European Times...