Izvor: S media, 25.Dec.2010, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delević: Vlada uskoro usvaja Akcioni plan
Akcioni plan za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji uskoro će se naći na Vladi Srbije, a direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević upozorava da je neophodno da on pre usvajanja preporuka bude dobro shvaćen.
Delevićeva kaže da se primedbe Evropske komisije (EK), "što se može videti i u izveštaju o napretku", odnose na neuskladjenost ustavnih i zakonskih odredbi sa evropskim standardima jer omogućavaju u >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << praksi blanko ostavke.
Prema njenim rečima, to se odnosi i na mogućnost da stranke svojevoljno odredjuju poslanike za Skupštinu Srbije, nezavisno od redosleda na izbornim listima.
Delevićeva je navela da EK ima primedbe koje se tiču ove dve stvari, "i one su vrlo jasno artikulisane u izveštaju o napretku", ali da EK ne odredjuje vrstu izbornog sistema.
"Vrsta izbornog sistema je nešto što se uredjuje političkim dogovorom unutar zemlje i može se menjati ako za tim postoje, da tako kažem, politički apetiti, odnosno dogovor, ali nije nešto što odredjuje Evropska komisija", rekla je Delevićeva.
Da EK od Srbije ne traži da se opredeli za konkretan izborni sistem istaknuto je i polovinom decembra na brifingu CESID-a o značaju reforme izbornog zakonodavstva.
EU i OEBS ne zahtevaju od Srbije da se opredi za neki konkretan izborni sistem, ali insistiraju da se izbornim zakonima i praksom garantuje primena evropskih standarda.
"Evropska komisija ne preporučuje Srbiji koji izborni sistem treba da usvoji, jer postoje različiti izborni sistemi u zemljama članicama EU, a Srbija treba da odluči koji joj sistem najviše odgovora", rekao je šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Tomas Njoki.
Sudeći prema pisanju medija, medjutim, političke stranke u Srbiji imaju različit stav o tome da li će izborni sistem biti većinski ili proprocionalni.
U Nacrtu koncepta razvoja Srbije do 2020. godine, koji je nedavno promovisan na izbornoj skupštini Demokratske stranke, naglašava se značaj reafirmacije parlamenta i parlamentarizma, kao osnova izgradnje demokratskog društva.
"Bitna pretpostavka za to je ukidanje imperativnog poslaničkog mandata i blanko ostavki i uspostavljanja poslaničkog mandata kao neposrednog izraza političke volje, interesa i suverenosti gradjana, a ne volje partijskog vrha", navodi se u tom dokumentu.
Ističe se i da bi takav poslanički mandat suštinski ojačao status i ugled narodnih poslanika, kao i kadrovski sastav i politički autoritet Narodne skupštine.
"Ovaj cilj se može postići uvodjenjem novog izbornog sistema - takozvanog personalizovanog izbornog sistema", navodi se u dokumentu. Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je na jednom od partijskih skupova SPS-a, stranke kojom rukovodi, ukazao na to da velike stranke imaju želju za izmenom izbornog sistema.
"To što je vlada koaliciona je odraz proporcionalnog sistema za koji Demokratska stranka i naprednjaci govore da je lošiji od većinskog, a podsetiću ih da su te dve stranke 1991. godine organizovale demostrancije protiv većinskog sistema", rekao je Dačić.
Primetivši da te dve stranke traže promenu izbornog sistema jer im to u ovom trenutku odgovara, Dačić je istakao da ne pristaje na utvrdjivanje principa po sistemu "kad kome odgovara".
CESID je mišljenja i da bi novi zakon o lokalnim izborima omogućio da u Srbiji imamo sistem selekcije političira i da svako ko predstavlja političku figuru zavisi isključivo od glasača, a ne od političke stranke. Prema Nacrtu zakona o lokalnim izborima, izbor odbornika trebalo bi da se odvija prema personalizovanom proporcionalnom izbornom sistemu, prema kome bi gradjani neposredno birali svoje predstavnike "imenom i prezimenom" zbog njegovih ličnih svojstava i profesionalnih kvaliteta.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
