Izvor: RTS, 10.Jun.2019, 12:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Debata Nacionalnog konventa o izveštaju Evropske komisije

Predsednica Skupštine Maja Gojković izrazila je spremnost da sve poslanike podstakne da u saradnji s Nacionalnim konventom o EU više rade kako bi sledeći izveštaj Evoropske komisije bio znatno bolji što se tiče rada parlamenta, navodeći da Srbija želi da uđe u EU i da korača evropskim putem. Koordinatorka Nacionalnog konventa Nataša Dragojlović kaže da bi pažnja javnosti na izveštaj EK trebalo da traje duže nego vest da je taj izveštaj objavljen. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Maja Gojković je na otvaranju sedme Plenarne sednice Nacionalnog konventa o EU navela da Izveštaj EK o napretku sadrži određene političke ocene, pogotovu kada je u pitanju rad parlamenta Srbije, ali je dodala da u njemu ima i napomena na kojima se mora raditi kako bi se unapredili određeni segmenti u funkcionisanju Narodne skupštine.

Predsednica Skupštine je istakla da u saradnji s Vladom Srbije želi da sprovede mere koje se tiču rada parlamenta, a kao prvu navela je hitni postupak prilikom predlaganja zakona.
Naglasila je da Izveštaj EK ima delove na koje je važno da se obrati pažnja i dodala da su u njemu primećene i pozitivne stvari i napredak, kao što je održavanje sednica na kojima poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade učestalije, potom da je parlament nastavio da održava debate o pregovaračkim pozicijama Srbije za poglavlja o pridruživanju EU, kao i razmene mišljenja s Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji.
Primetila je da kada se govori o nadzornoj funkciji parlamenta nad izvršnom vlašću, u Izveštaju je potpuno zanemaren rad odbora.
Gojkovićeva je rekla da je to njena najveća zamerka na izveštaj i podsetila da svi odbori imaju redovnu praksu da pozivaju ministre koji dolaze na odbore i brane svoje izveštaje.

"Kao predsednica parlamenta više puta sam pozivala predstavnike manjeg dela opozicije koji bojkotuje deo rada Parlamenta, pre svega rad u plenumu, jer oni učestvuju u radu odbora, i u parlamentarnim delegacijama, da dođu i da razgovaramo u Parlamentu o unapređenju rada", navela je Gojković, primećujući da se u Izveštaju konstatuje njen poziv na Kolegijum. 
"Očekujem da se poslaničke grupe pisanim putem izjasne o svojim predlozima poboljšavanja rada Parlamenta i spremna sam da razgovaramo o tome. Sa tom praksom nastaviću i dalje", rekla je predsednica skupštine i dodala da su se jedna poslanička grupa, kao i neki samostalni poslanici koji su do sada bojkotovali rad u plenumu, vratili na zasedanja. 
Podsetila je da su u proteklom periodu redovnog zasedanja Narodne skupštine na dnevnom redu bile teme i predlozi zakona koje je inicirala opozicija ili građani, poput zakonskih rešenja u javnosti poznatih kao "Tijanin zakon", "Zakon o švajcarcima", kao i nedavno održana posebna sednica o Kosovu i Metohiji.
Fabrici: Prema izveštaju EK Srbija nije nazadovala
Srbija nije nazadovala, u pojedinim oblastima je imala ograničen napredak, dok je u tri oblasti bila bez napretka, izjavio je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, govoreći o izveštaju Evropske komisije u Srbiji. 
On je na sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, istakao da Srbija nije napredovala na poljima slobode medija, konkurencije i javnih nabavki, ali da je uprkos tome otvorila četiri poglavlja u prethodnih 12 meseci.
Fabrici je istakao da će Srbija morati dodatno na radi na razvitku demokratskog društva, podeli vlasti, na nezavisnom, odgovornom i efikasnom pravosuđu i dodao da su mediji ključna komponenta demokratske države.
"Ako razmatramo podelu vlasti, izvrštaj šalje nekoliko poruka kako da Skupština radi volje, da pravosuđe postavne nezavisno i kako da učinimo medijski sistem slobodan", rekao je Fabrici.
Po pitanju bezbednosti, Srbija beleži napredak zahvaljujući svojim regionalnim aktivnostima.

Odnosima sa Prištinom u izveštaju odvojena je jedna strana, kaže Fabrici, ističući da zna koliko je ta tema važna. "Srbija je angažovana, ali je zaustavljena i osujećena jednostranim odlukama Prištine. Srbija se trudi da stvori odgovarajuće okruženje da dođe do dogovora", rekao je Fabrici.
Smatra da, kako kaže, vlada po pravilu snosi najveću odgovornost i dodaje da bi svi trebalo da udruže snage kako bi se dalje sproveo proces promena.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović izjavila je da bi pažnja javnosti na izveštaj EK trebalo da traje duže nego vest da je taj izveštaj objavljen. "Mi smo sigurni, čitajući ovaj izveštaj, da 90 odsto onoga što mi preporučujemo kao građani ove zemlje i kao civilno društvo, kaže i Evropska unija", izjavila je Dragojlović.
Prema njenim rečima, od 2000. godine do danas nema političara koji nije izgovorio da evropske reforme sprovodi zbog građana, a ne zbog EU. "Sada mi kao predstavnici jednog dela građana, kao civilno društvo, kažemo uradite to zbog nas. Sve to što pišeu izveštaju EK i mi mislimo da treba", rekla je Dragojlović.
Kuburović: Srbija posvećena procesuiranju svih koruptivnih dela
Srbija je potpuno posvećena procesuiranje svih koruptivnih krivičnih dela, izjavila je ministarka pravde Nela Kuburović i izrazila žaljenje što svi rezultati nisu bili prepoznati u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Evropske komisije.
Navela je da je za godinu dana bilo više od 500 pravnosnažno osuđenih lica za izvršena koruptivna krivična dela. "Među ovim licima nalaze se i visoki zvaničnici, imate sudije koje su su u postupku zbog primanja mita, imate pomoćnike ministara, tako da to ukazuje da postoji potpuna posvećenost procesuiranju svih krivičnih dela i žao mi je što ovi rezultati nisu bili prepoznati", rekla je Kuburovićeva.
Na panelu "Borba protiv korupcije", u okviru sedme plenarne sednice Nacionalnog konventa o EU, Kuburovićeva je navela da je ceo Izveštaj o ispunjenosti obaveza iz poglavlja 23 itekako bitan i dodala da je Ministarstvo pravde objavilo revidiran Akcioni plan za to poglavlje, koji je u petak prosleđen Briselu, a rezultat je diskusije koja je sprovedena sa civilnom sektorom.
"Možete videti sve primedbe, da li su usvojene ili ne i zašto je nešto odbijeno, ukoliko nije prihvaćeno, reč je i dalje o radnoj verziji teksta, čekamo mišljenje, a potom otvaramo drugu javnu raspravu", rekla je Kuburovićeva.
Kada je reč o delu koji se odnosi na pravosuđe gotovo 70 odsto od svih primedbi koje su dostavljene u Izveštaju su prihvaćene, navela je ministarka i dodala da se veliki deo primedbi odnosi na borbu protiv korupcije, a dve trećine koje se odnose na osnovna prava.
Kada je reč o potpoglavlju iz Akcionog plana za poglavlje 23 i ovog puta je označen napredak kada je reč o borbi protiv korupcije, rekla je ministarka i dodala da je očekivala više objektivnih merila da se dosta toga uradilo u prethodnom periodu.
Što se tiče promene Ustava, Kuburović je kazala da je za ovu nedelju skupštinski Odbor zakazao sednicu na kojoj će razmatrati predlog koji je uputila vlada i da može reći da će započeti rasprava i u Skupštini o Ustavu.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ukazao je na situaciju da Srbija više nego što je to uobičajeno zaključuje međudržavne sporazume koji u potpunosti izuzimaju primenu domaćeg zakona kod javnih nabavki. "Za tendere gde se nabavlja, gde se grade auto-putevi, železnice, termoelektrane ugovaramo kroz međudržavne sporazume i zajam i izvođača radova", naveo je Nenadić.
U izveštaju se ne komentariše Zakon o sprečavanju korupcije, koji je usvojen prošlog meseca. Njime se šire nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, što to bi trebalo da donese veću efikasnost rada te agencije.
Dragan Sikimić, direktor Agencije, kaže da ta institucija novim nacrtom dobija veću finansijsku nezavisnost. "Kod prijave imovine i provere imovine proširen je krug lica na sva povezana lica povrh onih koji spadaju u članove porodično domaćinstvo, tj. bračnog partnera", navodi Sikimić. 
Panel o izazovima ispunjavanja uslova Poglavlja 24
Za srpski pregovarački tim zadužen za Poglavlje 24 to poglavlje nije kočnica, već prostor za napredovanje Srbije u evrointegracijama, rekao je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Zoran Lazarov na panelu "Pravda, sloboda i bezbednost".
Podsetio je da je ispunjeno 88 odsto aktivnosti iz poslednjeg Izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 24.
Lazarov je rekao da ne može da se složi sa stavom iz Izveštaja da je policija pod uticajem politike. "Mi smo jedino Ministarstvo u kojem su svi šefovi i zaposleni morali da podnesu imovinske karte, a zahvaljujući saradnji sa međunarodnom zajednicom imamo automatizovan proces u kome osobe sa samo određenim stepenom ovlašćenja mogu pristupiti određenim podacima i time se isključuje mogućnost mešanja politike", pojasnio je Lazarov.
Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije ocenila je da se ne može govoriti o rezultatima ostvarenim u borbi protiv kriminala, a da se ne pomene da ne postoji veza između poglavlja 23 i 24.
Smatra da je policija pod uticajem politike i da se to ogleda u ustrojstvu Ministarstva unutrašnjih poslova, koje na čelu ima Nebojšu Stefanovića, koji je član stranke i vrši visoku stranačku funkciju.
Novinarka sajta Krik Milica Vojinović smatra da u Srbiji postoje sistemski problemi i tvrdi da postoji povezanost kriminala i vrha države.
Napomenula je da ubistva među kriminalcima postaju sve veći problem, a da je prošle godine zabeleženo čak 29 takvih ubistava.
Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je podsetio da Srbija dobija preporuku da obezbedi operativnu autonomiju policije u odnosu na Ministarstvo, što je bio slučaj i prošle i 2016. godine.

Nastavak na RTS...

Beta: Gojković definisala mere za unapredjenje rada parlamenta