Izvor: B92, 01.Apr.2013, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Datum ne donosi više para
Beograd -- Bude li Srbija dobila datum za početak pregovora za ulazak u EU u junu, od toga neće imati neke ekonomske koristi, piše "Danas".
Kako navodi ovaj list, Srbija će dobijati isto onoliko novca koliko i do sada, jer datum neće otvoriti nove predpristupne fondove. Kakva i kolika će biti finansijska injekcija za Srbiju isključivo zavisi od novog budžeta EU za period od 2014. do 2020, koji evropska zajednica tek treba da usvoji ove godine.
Zamenik direktora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, Ognjen Mirić, u izjavi za “Danas” objašnjava da će količina novca koji bi Srbija mogla da dobije, zavisiti od budžeta EU, a ne od samog čina otvaranja pregovora.
“Ukoliko dobijemo datum u junu ili ove godine, to svakako može pozitivno da utiče na odluku EU o količini sredstava koje će izdvojiti za nas kada budu usvajali budžet za narednih sedam godina“, navodi on.
Mirić napominje da će budžet EU svakako biti smanjen zbog krize i da je zato teško predvideti koliko bi Srbija mogla da dobije, ali podseća da smo dosad dobijali približno 200 miliona evra godišnje.
Primera radi, Hrvatska je dok su trajali pregovori dobijala 160 miliona evra godišnje, da bi u godini u kojoj ulazi u EU dobila čak milijardu evra.
Sa statusom kandidata za EU, koji je Srbija dobila prošlog marta, našoj zemlji su se otvorili još neki fondovi EU, tačnije novac nije više išao samo na dve komponente, na izgradnju institucija i prekograničnu saradnju, već i za regionalni razvoj, ljudske resurse, razvoj sela i poljoprivredu.
Međutim, status kandidata je došao u poslednjoj godini evropskog budžeta, pa, kako kaže Mirić, nije bilo dovoljno vremena da se sve rasporedi i utroši kroz sve ove komponente, već je akcenat stavljen, pre svega, na infrastrukturalne projekte.
”Da bismo dobili više novca u narednom periodu, moramo da završimo posao sa decentralizacijom sistema upravljanja, što u praksi znači da naš sistem mora da funkcioniše u skladu sa evropskim. Trenutno čekamo izveštaj revizora i verujemo da ćemo do kraja godine dobiti akreditaciju od Evropske komisije“, ističe Mirić.
Iako ne zna koliko će novca biti namenjeno Srbiji, on kaže da svakako ”zaslužujemo više nego dosad“ jer je dosta toga urađeno. Od evropskih para dosad je 55 odsto otišlo na investiranje u izgradnju deponija u Pirotu, Užicu, uskoro i Subotici, na TE Nikola Tesla, Žeželjev most, nabavku 250 ambulantnih vozila, dok je 45 odsto sredstava uloženo u izgradnju institucija.
Da datum pregovora ne donosi ništa novo tvrdi i predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Milica Delević.
”Samo dobijanje datuma za početak pregovora neće nam otvoriti nove fondove jer to zavisi pre svega od budžeta 2014. do 2020, koji EU još nije usvojila. Korist koju ćemo imati jeste ta što će pravno okruženje postati predvidljivo, a za svakog investitora će biti značajno ako zna gde dolazi i šta ga u smislu zakona čeka“, kaže Delevićeva za “Danas”.
Iz iskustva zemalja koje su 2004. ušle u EU, napominje Delevićeva, vidimo da je početak pregovora u svakoj od njih bio podsticaj za dolazak investitora.
I savetnik u Institutu za evropske studije Miroslav Prokopijević kaže da datum Srbiji neće doneti ništa novo, baš kao što nije doneo ni Hrvatskoj, ni Makedoniji.
”Narednih godina mi ne možemo da očekujemo ništa posebno“, napominje Prokopijević.
To eventualno može da bude, kako kaže, signal za investitore da dođu jer je to znak da se zemlja približava EU.
”Najbolje se vidi na primeru Hrvatske u kojoj jednostavno nema novih investitora iako se već poslednjih godinu dana zna da će postati članica EU. Poslovna klima je izuzetno loša u Evropi“, ističe Prokopijević.
Ukupna sredstva koja je EU iz svog budžeta (2007 - 2013) izdvojila za IPA program, odnosno predpristupnu pomoć bila su 11,5 milijardi evra.
Srbija je godišnje dobijala 200 miliona evra, a nedavno je i šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer podsetio da je za proteklih deset godina EU u Srbiju neposredno uložila 2,2 milijarde evra ili više od 300 evra po glavi stanovnika.
Prema njegovim rečima, ta suma je veća od tri milijarde evra kada se dodaju pojedinačna davanja određenih zemalja.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Nova godina
.jpg)
