Izvor: Politika, 02.Jul.2013, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Datum bez datuma
Možda sada ova vlada može lakše da razume prethodnu kako se igra ta teška utakmica. Naročito ako se ima u vidu da je prethodna vlada davala manje a dobijala više
Svi mi koji smo priželjkivali datum za početak pregovora sa EU možemo biti razočarani jer – datuma nema. Oni koji su verovali u bezuslovnu odluku o početku pregovora sigurno nisu oduševljeni jer je uslov precizan i jasan. On glasi: prvo potvrda implementacije Briselskog sporazuma, pa početak pregovora. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Razloga za razočarenje od strane vlade ima više, a najvažniji je taj što je izgledalo da su naši političari učinili sve što je od njih zavisilo.
Ipak, dobra i važna vest jeste to što se Srbija kreće ka EU a ne od nje, kao i to što evropski lideri otvaraju, makar i uslovnu, perspektivu za Srbiju. Za jedne je to „otvaranje procesa dobijanja datuma“, za druge to je „otvaranje pregovora“. Ipak, pregovori mogu da počnu tek nakon potvrde Evropskog saveta u decembru, nakon čega sledi prva pristupna konferencija u januaru. Naši političari su „čekajući Godoa“ koristili metafore sa „semaforima“, ali i izraze: „pozitivni signal“, „ohrabrenje“ „tapšanjem po ramenu“.
U susret ovogodišnjem Vidovdanu lestvica očekivanja je bila podignuta visoko. U takvim slučajevima, što su veća očekivanja veća su i razočarenja. Najavljivana je pobeda nakon niza vidovdanskih poraza. Ovo sigurno nije poraz, ali vređa razum i ako se proglašava pobedom. Možda sada ova vlada može lakše da razume prethodnu kako se igra ta teška utakmica. Naročito ako se ima u vidu da je prethodna vlada davala manje a dobijala više.
Šta je pokazala odluka iz Brisela, a prethodno i zaključak Bundestaga? Prvo, pridruživanje EU ne zavisi samo od nas, odnosno manje zavisi od nas a više od EU. U Evropi se zna ko je najmoćnija država i najmoćnija žena. Angela Merkel je imala svoje evropske, kao i nemačke razloge. Drugo, i ova odluka potvrdila je da je politika uslovljavanja veoma snažan i veoma delotvoran mehanizam u procesu pristupanja EU.
U slučaju Srbije to je, pre svega, bila saradnja s Haškim tribunalom, zatim Briselski sporazum i njegova implementacija. To nije sve. Poruka Brisela je jasna: nema članstva u EU bez priznavanja Kosova, bez stolice u UN za Kosovo, bez razgraničenja, bez stavljanja tačke na tu, za Srbe i Srbiju, bolnu ranu. Vladin stav mogao bi da glasi: „Ova vlada nikada neće priznati da je priznala Kosovo“.
Još uvek ima onih zbog kojih treba dodavati „i Metohiju“. Ono što će biti još više frustrirajuće – ni eksplicitno priznanje Kosova nije sigurna ulaznica za EU. Tek kada otpočnu pregovori, predstoje teme kao što su korupcija, restitucija, konkurentnost, sloboda medija, vladavina prava. Na Srbiji se ispravljaju greške koje su činjene prilikom prethodnih proširenja, kao što je slučaj Rumunije i Bugarske, a u izvesnoj meri i Kipra. Za ispunjavanje uslova stizaće pohvale, ali i nove prepreke za članstvo. Pregovori su trka na duge staze, a među našim političarima malo je maratonaca.
Zato, koliko god da je odluka razočarala naše političare, Srbija ne treba da gubi vreme već da se sa svojim kadrovima, znanjem i resursima sprema za pregovore. Istovremeno, potrebno je da se svi ponašamo evropski.
Ne samo da ispunjavamo uslove, već da budemo uljudni, da nam lepi maniri postanu navika, da gradimo i jačamo institucije i razvijamo demokratsku političku kulturu. Spoljni veto-igrači imaju svoje interese, a stanje u Srbiji je, pre svega, naša briga. Nije dovoljno da u jednoj vladi i u jednoj stranci po jedan čovek bude Evropejac.
Dobro je što imamo vladu koja pokazuje želju da Srbija uđe u EU, ali je loše što unutar nje deluje da ima previše ministara koji se ne ponašaju evropski. Ova odluka trebalo je da razreši i pitanje novih izbora ili rekonstrukcije vlade. Novi izbori bi doprineli i usklađivanju nesrazmere između uporišta u biračkom telu i pozicije moći i držanja resora u vladi pojedinih stranaka i njihovih ministara.
S obzirom na to da se na izbore spolja ne gleda blagonaklono, umesto njih imaćemo simulaciju rekonstrukcije koja će samo prolongirati rasplet do kojeg mora doći pre ili kasnije. To je izlazak iz stanja u kojem neki ministri kada ustanu i pogledaju se u ogledalo nisu sigurni da li će u zatvor ili u vladu. Slično razmišljaju i važniji privrednici, a od takve atmosfere zaziru i potencijalni investitori.
Piplmetri, šerovi, rejtinzi i tiraži, podilazeći niskim strastima i čulima, urušavaju i ono malo evropskih vrednosti. Sve dok jedan tabloid hapsi ili razara privatnost, jedan elektronski medij s nacionalnom frekvencom sudi i linčuje, a drugi tabloid objavljuju odluke vlade i ono što će se tek desiti, mi ćemo biti daleko od Evrope.
Umesto slobode, širi se strah. U isto vreme, životni standard opada, nezaposlenost raste, kao i zaduženost. Proevropsku retoriku vlade osujećuje loše stanje u ekonomiji, privredi i finansijama. Ipak, na ovaj Vidovdan Srbija se nije obrukala. Nakon svega, ishod bi se mogao okarakterisati: sve za datum – a od datuma ništa!
Slaviša Orlović
objavljeno: 02.07.2013.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
