Izvor: RTS, 23.Jun.2012, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dani maline
Prvi sajam "Dani maline" u Arilju okupio je proizvođače i prerađivače malina, prodavce opreme i stručnjake. Sajamskom šarenilu doprineli su raznovrsni proizvodi od malina - pite, kolači, likeri, sokovi, čokolada s malinama, ručni radovi i crteži.
Projekat "Malina preko granice", koji se u Arilju se realizuje u saradnji sa kancelarijom Evropske unije, na jednom mestu okupio je sve one čiji posao je povezan sa malinarstvom: 144 izlagača, proizvođače, prerađivače, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stručnjake, proizvođače opreme.
U ariljske malinjake, koji se u toj opštini prostiru na dve hiljade hektara, berači tek pristižu, a još se ne znaju svi sastojci "malinarskog kolača", bar kada je cena u pitanju.
Miloš Milojević iz Mirosaljaca prve maline zasadio je 1975. godine. Sada, kaže, strepi šta će posle vreline ostati da se obere:
"Biće sitna malina, sitna i cena! U hladnjačama nam sada daju 100 dinara za kilogram."
Dok Savez deset malinarskih organizacija iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga "Srpska malina" traži od hladnjačara otkupnu cenu 1,43 evra i najavljuje proteste, sadašnja cena različita je od mesta do mesta, i kreće se od 85 do 110 dinara.
U malinjake,gde je ovih dana na suncu izmerene temperature do 48 stepeni, berači su stigli iz Vranja, Zaječara, Kragujevca, Priboja. Dnevnica će biti između 1.200 do 2.000 dinara, što će takođe odrediti cena maline.
Slobodanka Nikolić je u Arilje došla iz Zaječara i ovo joj je prvi posao berača. Kaže da jeste vruće, ali da želi da radi i kući ponese zaradu.
Maline preko granice
U okviru projekta Evropske unije, sadnja maline proširila se i preko granice, pa ariljski stručnjaci sada pomažu poljoprivrednicima u Republici Srpskoj.
Prof. dr Svetisav Petrović, koji je najveći stručnjak za maline u ovom kraju, kaže da područje Romanije ima dobre prirodne uslove i da je zadovoljan prvim rezultatima. On očekuje da će jednog dana postojati i romanijsko malinogorje:
"Nije lako saditi malinu i postizati dobre prinose u kraju gde za to nema tradicije ni iskustva, ali nekoliko proizvođača je već uspelo da ostvari odlične prinose."
Profesor Petrović nije zagovornik velikih zasada malina. Prvobitna zamisao sa kojom je malina stigla u Arilje bila da to budu površine koje jedna porodica može da obradi.
Tropski dani mogli bi znatno da smanje prinos i da berba bude gotova za desetak dana, upozorava Petrović.
A ona druga, slatka strana maline je sajamska, gde su se Ariljci potrudili da pokažu šta se to sve od malina može napraviti.
Osim domaćica i njihovih specijaliteta, proizvode od malina ponudili su i đaci, članovi učeničke kompanije Srednje škole "Sveti Ahilije". Oni su, između ostalog, pravili malinu u medu i čokoladi.
Milka Savić iz Mirosaljaca kaže da se od maline mogu praviti pite, torte, kolači, likeri, sokovi, ali da su najlepše, ipak, sveže.
Malina u raznim oblicima, ali i kao motiv na ručnim radovima i jedna maskota od maline, sve to je deo sajamskog šarenila. A da je ariljska budućnost, i pored svega, u malini potvrdili su i najmlađi kojima je malina bila inspiracija za crtanje.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
