Izvor: VOA, 09.Maj.2024, 21:59
Dan Evrope: Zanima li Srbiju i dalje Evropska unija?
BEOGRAD — Devetog maja u svetu se obeležava Dan pobede nad fašizmom 1945. godine i usvajanje „Šumanove deklaracije“, odnosno predloga o formiranju Evropske zajednice za ugalj i čelik koji je pet godina kasnije postavio temelje Evropske unije (EU). U Srbiji koja je već dvanaest godina država kandidat za članstvo u EU, proslava dana Evrope obeležena je vidno skromnije nego što je to umelo da bude ranijih godina - državne institucije nisu osvetljene plavo-žutim bojama, a radnici nadležnih službi nisu stigli da kineske zamene zastavicama Evropske Unije. Ipak, sa proslave Dana Evrope u Botaničkoj bašti "Jevremovac" u Beogradu, šef delegacije Evropske Unije u Srbiji Emanuele Žiofre poslao je poruku optimizma. Kazao je da je EU otvorena da prigrli nove zemlje i istakao da Srbija treba da iskoristi tu priliku. "Računamo na vlasti Srbije i građane da zajedno izgradimo naš evropski dom", rekao je Žiofre. On je istakao da je EU potpuno posvećena tome da se "Srbija pridruži evropskom domu, gde i pripada" i naveo da će proces proširenja EU biti u fokusu novoformirane Evropske komisije nakon junskih izbora. Istakao je da politika integracije podrazumeva i Srbiju i da bi na tom putu Beograd trebalo da sprovede reforme u oblasti vladavine prava i pravosuđa, ali i normalizuje odnose sa Prištinom. "Verujemo da je strateški cilj koji je Srbija izabrala za sebe, a to je da postane članica EU, važan za građane i trebalo bi da idemo napred i ubrzamo reforme", ukazao je Žiofre. Analizirajući izjave šefa delegacije EU u Srbiji i uzimajući u obzir činjenicu da zvanične institucije Srbije ove godine nisu učestvovale u organizaciji proslave Dana Evrope, a da je prethodna dva dana u srpskim medijima pompezno propraćena poseta predsednika Kini Ši Đinpinga, prilikom koje je najavljeno "podizanje sveuobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnja zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri", potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak kaže da „ne zna odakle dolazi optimizam“ šefa delegacije EU. „Evropska Unija je zasnovana pre svega na vrednostima – demokratiji, vladavini prava, individualizmu, pluralizmu, slobodi izražavanja, jednakosti i sve su to reči koje su suštinski strane režimu u Srbiji i on je po svom suštinskom biću mnogo bliži postavkama života Kine, Belorusije ili Rusije“, kaže on za Glas Amerike. Da je za Srbiju najvažnije očuvanje mira, a da priključenje Evropskoj uniji ostaje strateški cilj koji se neće menjati u zavisnosti od dnevne politike, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Mislimo da je Evropa naša kuća i strateška pozicija koja se neće menjati u skladu sa dnevnom politikom. Nema sumnje da je važno da Srbija sprovodi reforme i da je važno da radi na njima. Verujem da će nova Vlada Srbije uložiti energiju u ispunjavanju zadataka koji će je približiti EU", rekao je Vučić. "Ne vidim kako vlada čija su dva ministra pod sankcijama SAD može da se nosi sa takvim reformama jer mi, pre svega, govorimo o borbi protiv visoke korupcije, o reformi pravosuđa koja mora da dovede dotle da neko završi u zatvoru i bude osuđen za visoku korupciju. Ja ne vidim da postoje uopšte ideje i naznake da je nešto tako moguće, tako da mislim da je to što je ambasador Žiofre rekao jednu autopilot poruka sad u ovom interegnumu između dve Evropske komisija", kaže Vladimir Međak. On ističe da je već duže vreme prava poruka koja dolazi iz Beograda ipak ona da Srbija ne želi da uradi ono što treba da bi ušla u Evropsu uniju i da ona sve vreme traži alternativu. "Srpska napredna stranka bi morala da promeni ozbiljno unutrašnju politiku, a to bi onda rezultiralo i promenom spoljne politike, što oni nisu spremni da urade. Znači – od uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, do sprovođenja svih ostalih reformi vezanih za demokratiju, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala… Sve su to stvari koje su postale neuralgične tačke u Srbiji, a to nisu bile pre dolaska SNS-a na vlast", kaže sagovornik Glasa Amerike. Međak kaže da je trenutna situacija po pitanju evrointegracija Srbije "nezabeležena u istoriji", jer se radi o državi koja nominalno tvrdi da su joj evrointegracije strateški pravac u spoljnoj politici, a istovremeno vodi antizapadnu kampanju i razvija vrednosti suprotne demokratskim. "Srbija je 2015. godine bila 71. na rang listi Transparensi internešnla, a sada je 104. i to je najgora pozicija u istori Srbije. To mesto delimo sa Ukrajinom koja je u ratu. Primera radi, Moldavija je, kada smo mi počeli pregovore 2012. godine bila 123. a sada se nalazi na 74. mestu. Mi idemo u suprotnom pravcu i to je nešto što se radi godinama i to što mi ove godine ponovo nemamo organizovanu proslavu dana Evrope jasno govori koliko je EU važna političkoj eliti u Srbiji", objašnjava. On smatra da će dalji tok procesa približavanja Srbije Evropi zavisiti od novog sastava Evropske komisije. "Moramo da vidimo prvo ko će biti predsednik Evropske Komisije i da li će to biti Ursula fon der Lajen ili ne. Ako ona ostane, nisam optimista. Važno je i ko će biti komesar za proširenje i da li će to biti Oliver Varhelji. Za njihovog mandata Srbija je prestala da bude demokratska zemlja, a to traje od 2019. kada su već sve lampice bile upaljene i kada nam je Fridom haus ukinuo status demokratske zemlje i kada nas je Transaprensi internešnl spustio 20 i više mesta na lestvici borbe protiv korupcije. Može se sve fingirati ali realnost je takva kakva jeste. Izveštaji međunarodnih organizacija o napretku Srbije su kao temperatura u januaru – u slobodnom padu, a izveštaji Evropske komisije su „ravni“, a čak svake godine kažu da ima nekog minimalnog napretka iako on ne postoji. Ako proces proširenja sada ne dobije na značaju, kada su u njemu i Ukrajina i Moldavija, znači i da proširenje nije ozbiljna priča", zaključuje sagovornik Glasa Amerike.
.jpg)
