Izvor: Politika, 08.Maj.2014, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan Evrope

„Evropa nije bila formirana, imali smo rat”, poručio je 9. maja 1950. godine francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman u deklaraciji koja je postavila osnove Evropskoj uniji.

Evropa je u tom trenutku bila suočena sa pretnjama od izbijanja trećeg svetskog rata nakon krize u Berlinu, koja je označila prvo veliko odmeravanje snaga na međunarodnoj sceni između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza u novoj eri hladnog rata koja je nastupila.

Šuman >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je predložio da se strateški važna francuska i nemačka proizvodnja uglja i čelika stavi pod zajedničku kontrolu, kao „prva konkretna osnova jedne evropske federacije, koja je neophodna za održavanje mira”.

Ideja o ujedinjenoj Evropi javila se kao protivteža blokovskoj podeli i kao brana od novog rata. Šumanova deklaracija vizionarski predviđa da „Evropa neće nastati odjednom, niti u okviru jedinstvene, sveobuhvatne strukture”, već da će „biti stvarana putem konkretnih rezultata, kojima se u prvom redu postiže solidarnost na delu”.

Šezdeset i četiri godine kasnije, antagonizmi između dve bivše hladnoratovske sile ponovo određuju liniju koja deli zapad od istoka Evrope.

Nestale su ideološke podele, ali ne i borba za uticaj u ovom delu sveta. Uprkos slabostima politike Evropske unije, koja nije u stanju da govori jedinstvenim glasom, kriza u Ukrajini ponovo pokazuje značaj miroljubive vizije iz koje je nastala zajednica evropskih naroda.

Iako se Vašington trudi da pokaže kako uz sebe ima lidere EU, evropska javnost nikada nije izražavala snažniji otpor prema američkom uplitanju i ratničkoj retorici NATO-a.

Ako Putina smatraju autoritarnim, Evropljani više ne veruju u superiornost američke demokratije, čiji su kredibilitet urušili ratovi vođeni u poslednje dve decenije.

Ovo raspoloženje sve više odražavaju stavovi lidera EU, koji ne žele novi Berlinski zid. Evropljani i Rusi znaju da je saradnja njihov vitalni interes.

Dok su ratni huškači u Vašingtonu spremni da se bore do poslednjeg Ukrajinca, Pariz i Berlin kao da shvataju da je jedino rešenje dijalog s Moskvom.

Zato su Putinu ponudili garancije da će u novom ustavu Ukrajine biti zaštićeni interesi stanovnika ruskog govornog područja u ovoj zemlji i da će NATO ostati van njenih granica. Putin je zato pozvao pristalice federalizacije na istoku Ukrajine da odlože referendum o većoj autonomiji.

Umesto da dovede do prekida veza između Rusije i EU, ukrajinska kriza mogla bi da osnaži osovinu Pariz–Berlin–Moskva.

U tome je ključ za zaustavljanje sukoba u Ukrajini i bio bi to nagoveštaj slabljenja američkog uticaja u ovom delu sveta.

Ana Otašević

objavljeno: 08/05/2014

Nastavak na Politika...