Izvor: Večernje novosti, 09.Avg.2015, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dajemo milione za migrante

JEDAN migrant dnevno košta srpski budžet osam evra, a s obzirom na to da je od početka godine zvanično na svom putu ka Evropskoj uniji kroz naše gradove prošlo više od 66.000 migranata, Srbija je do sada za brigu o njima potrošila najmanje pola miliona evra! Ako se ima u vidu da, prema računici Komesarijata za izbeglice, ovi ljudi u proseku ostaju u Srbiji dva do tri dana, neki i mnogo duže, to znači da je ta cifra mnogo veća. U ovom trenutku to je ogroman novac za Srbiju. Aleksandar >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Vulin, ministar za rad, smatra da nam je neophodna pomoć međunarodne zajednice i da je njihov broj sve veći, jer je sve više izbeglica iz Sirije, Iraka, Somalije i Avganistana. - Ovo nije ekonomski i politički problem, već je reč o seobi naroda - kaže ministar Vulin. - Problem migranata nije nastao u Srbiji i u njoj ne može ni da bude rešen. Našoj zemlji je potrebna pomoć, i to u vidu hrane, lekova, povećanog broja lekara i prevodilaca, a, pre svega, mora da se napravi plan i strategija za vreme koje dolazi. Svi predstavnici međunarodne zajednice su izuzetno zadovoljni našom brzinom, efikasnošću i organizovanošću u odnosu prema problemu azilanata, objašnjava ministar. Naši standardi su viši nego u mnogim evropskim državama. Oni se ovde tretiraju kao ljudska bića. Organizujemo njihovo vreme i boravak, da sebi olakšamo i sprečimo kriminal. - U Preševu imamo prihvatni centar u kome mogu da se dobiju svi papiri, hrana, uputstva, nema prostora za angažovanje ilegalnih prevoznika - objašnjava Vulin. - Mi smo država koja je po broju izbeglih i interno raseljenih jedna od najpogođenijih u svetu. EU mora da formuliše svoju politiku po pitanju imigracija. Danas imamo situaciju da dok jedna članica EU gradi zid, druga traži da se utvrde kvote i migranti rasporede po čitavoj Evropi. Kroz Srbiju je prošlo više od 60.000 migranata. Svako je dobio bar po jedan obrok, lek, lekarski pregled, policijski službenik je obavio razgovor i izdao potrebna dokumenta. Sve to prilično košta. Vulin naglašava da postoje pritisci da moramo da zatvorimo granice na jugu i severu, a onda nam se traži i da obezbedimo slobodu kretanja, i to jeste u skladu sa međunarodnim konvencijama. Ali, koga da poslušamo, pita se ministar. - Naravno, svoj zakon. Mi, nažalost, imamo višegodišnje iskustvo u zbrinjavanju izbeglica - kaže Vulin.PROCEDURA PO dolasku u Srbiju migrant izražava nameru da traži azil pred ovlašćenim službenikom MUP, i ovom potvrdom se upućuje, da se u roku od 72 sata javi u jedan od centara za smeštaj tražilaca azila u kome u tom trenutku ima slobodnih mesta. Nakon smeštaja u centar, od strane službenika Kancelarije za azil on se registruje, a potom podnosi zahtev za azil čime u formalno-pravnom smislu započinje azilni postupak. Potom se obavlja interjvu i donosi prvostepena odluka po podnetom zahtevu. Tražilac azila ima pravo žalbe na prvostepenu odluku a protiv drugostepene odluke može podneti tužbu Upravnom sudu Srbije i pokrenuti upravni spor. I prema procenama UNHCR trend povećanja broja izbeglica koji dolaze i prolaze kroz Srbiju će se nastaviti i u narednom periodu, a od međunarodne zajednice može se očekivati pomoć u rešavanju ovog problema. Po njima je, najvažnije, da granice ostanu otvorene za migrante. Većini izbeglica Srbija je samo usputna stanica, pošto imaju porodice i prijatelje koji ih čekaju u zapadnoj ili severnoj Evropi, a samo mali broj izražava želju da ostane ovde. - Komesarijat za izbeglice i migracije zadužen je za smeštaj osoba koje su izrazile azilnu nameru pred ovlašćenim službenikom MUP-a - kažu u Komesarijatu. - Do kraja jula u Srbiji je izraženo 66.428 takvih namera, a u istom periodu u azilne centre smešteno je njih 7.715. U periodu od januara do juna 2014. godine 16.500 izbeglica odgovorilo je pozitivno, a od toga 11.118 je smešteno u centrima. Takođe, u toku 2014. zahtev za azil na teritoriji Srbije podnelo je 388 osoba, dok je za prvih sedam meseci 2015. taj broj 486. Prema podacima komesarijata, najviše izbeglica danas boravi u Preševu, Beogradu, Subotici, ali i u Zaječaru. Kolika je velika muka ovih ljudi ispričala nam je jedna Sirijka koja vrele avgustovske dane provodi na beogradskom asfaltu. - Imali smo sve. Moj muž je radio kao lekar. Potičemo iz uglednih porodica - priča Hatidža (34) iz Sirije koja se ka obećanoj zemlji uputila pre nešto više od mesec dana. - Sada imamo samo šaku novca, dok ne nađemo novu sreću tamo u Nemačkoj. Malo nam fali, ali smo još daleko... Put ka sreći odneo je život njenog najmlađeg sina, sedmogodišnjeg Omera. Ali, ona i suprug su nastavili da se bore sa preostalo petoro dece. Čuli smo se sa rođacima koji su stigli do Nemačke. Kažu da je jedini način da pređemo da se prerušimo u plave ljude. Muž mi je kupio plavu periku, a on i deca će se ofarbati. Sada ću prvi put pred ljude bez feredže... PET CENTARA * U SRBIJI ima pet centara za azil - u Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici, Tutinu i beogradskom naselju Krnjača. Postoji i Prihvatni centar u Preševu gde se nalaze dva šatora, kapaciteta od oko 350 mesta u koje se smeštaju muškarci. Tu su i prostorije za smeštaj žena i dece, kapaciteta od oko 20 mesta. * U PREŠEVU se obavlja samo urgentni privhvat nakon čega se upućuju u centre za azil, osobe se u istom ne zadržavaju, osim ukoliko se za tim ne ukaže potreba u smislu pružanja detaljnije zdravstvene nege ili ukoliko se u centru pojave u toku noći. Kroz centar od otvaranja dnevno prođe između 800 i 1000 lica.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...