Izvor: Vostok.rs, 01.Feb.2015, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li se na "evropskom brodu" vide znaci pobune?
01.02.2015. -
Vrlo su zanimljivi naslovi koji se ovih dana pojavljuju na stranicama evropskih medija. Recimo, sledeći: "Šulc upozorava Atinu na jednostrane aktivnosti". Ili "Pritisak iz SAD: raskol u EU po pitanju novih sankcija prema Rusiji“. I napokon: "Evropa više ne govori nemački". U komentarima koji prate ove naslove čuje se briga – jedinstvena Evropa više ne govori jedinstvenim glasom. Pre svega – po pitanju stava prema Rusiji.
Po saopštenju informacionih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << agencija, delegacija RF u Parlamentarnoj skupištini Saveta Evrope objavila je da obustavlja rad u ovoj organizaciji do kraja 2015. godine. Povod je odluka, koja je 28. januara doneta na sednici PSSE u Strazburu o ponovnom lišavanju ruske delegacije prava glasa i učestvovanja u rukovodećim organima skupštine. U principu, u talasu ove antiruske histerije koja danas besni na političkim prostorima jedinstvene Evrope, teško da se mogao očekivati drugačiji rezultat glasanja. Međutim, važna je i druga stvar – navedena odluka ni iz daleka nije složno prihvaćena.
Za amandman o nastavku sankcija prema ruskoj delegaciji glasalo je 148 učesnika na zasedanju, a protiv je bilo 64. Zanimljiva činjenica. Kako je novinarima u Strazburu rekao zamenik delegacije RF u PSSE, poslanik Držvne dume Leonid Slucki, predlog da se ovaj amandman iznese na opšte glasanje usvojen je u profilskom komitetu PS SE za monitoring s prevagom od svega jednog glasa – 35 prema 34. Takođe treba istaći da je podnosilac referata o ovom pitnju – šef komiteta, predstavnik Austrije Štefan Šenah (Stefan Schennach) pomenuti amandman nazvao "destruktivnim" i rekao je da ruši svu "arhitekturu" referata u kojem je on prvobitno želeo da ponudi samo usvajanje neznatih sankcija prema delegaciji RF.
Jasno je da Austrijanac nikako nije mogao da zaustavi sve jaču silu talasa rusofobskih raspoloženja. Međutim, bilo kako bilo, broj njegovih pristalica je svejedno prilično primetan. Ne vidi se jedinstvo u vezi s antiruskim raspoloženjem ni u Evropskoj uniji. Kao što je već ranije saopšteno, zbog zaoštravanja situacije na jugoistoku Ukrajine vrhovni predstavnik Evropske unije za inostrane poslove i poligiku bezbednosti Federika Mogerini je za 29. januar zakazala vanrednu sednicu Saveta EU u Briselu na nivou ministara inostranih poslova. Samo po sebi se razume da se krivica za još jedan zaokret u eskalaciji unutrašnjeg ukrajinskog sukoba prebacuje na Rusiju, što je odredilo i dnevni red sastanka.
Dan ranije evropski mediji su upoznati s nacrtom zaključnog kominikea Saveta. Po njemu ministri inostranih poslova poveravaju Evropskoj komisiji i spoljnopolitičkoj službi da do samita EU, koji je planiran za 12. februar, pripremi ponude za širenje sankcija prema Rusiji. Nove mere ograničenja se mogu odnositi na tržište kapitala, vađenje nafte i gasa, a takođe se mogu dotaći ruskih suverenih obligacija. Za to su šefovi država i vlada zemalja-članica zamolili ministre EU u svom kolektivnom obraćanju uoči sednice Saveta.
Austrijski kancelar Verner Fajman (Werner Faymann) se ovih dana izjasnio protiv širenja "instrumenata sankcija", premda nije isključio mogućnost ovakvog ishoda predstojećeg samita. One koji se zalažu za prestanak rata sankcija protiv Moskve novinari su već krstili kao "sedmoricu veličanstvenih". Osim Austrije, u njih spadaju Mađarska, Italija, Češka, Slovačka i Francuska. Međutim, svoj stav je najkategoričnije izrazilo rukovodstvo Grčke koje predstavlja novi premijer, lider stranke Syriza koja je pobedila na izborima Aleksis Cipras (Alexis Tsipras). "Ističeno da nismo pristali na ovo", izjavio je on pred Federikom Mogerini.
Po rečima predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca, on je bio "užasnut" kad je video da Grčka "odstupa" od zajedničkog stava EU prema Rusiji. I za vreme planiranog susreta s Cipraom on je, po sopstvenom priznanju, nameravao da ga podseti na ogroman dug Grčka i na opasnost od jednostranih aktivnosti. Prijateljski savet? Ili ipak ucena? Najstariji atlantski partner u svakom slučaju ne razmišlja o ovim sitnicama. Kako je ovih dana saopštio nemački list "Deutsche Wirtshafts Nacrhricthten", SAD "pojačavaju pritisak" na EU plašeći se u njemu raskola povodom pitanja o pooštravanju sankcija prema Rusiji. Ipak, vodeći stručnjak Centra za analizu situacije Ruske akademije nauka Sergej Utkin smatra, na primer, da ipak ne može biti reči o očiglednom raskolu.
- Naravno, ima izvesnih neslaganja. Ima zemalja koje su u većoj meri spremne da shvate rusku politiku, ima onih koje su to spremne u manjoj meri. U Evropskoj uniji se odluke donose na osnovu konsenzusa. I zahvaljujući ovim razlikama pojavljuje se nada da ćemo izbeći sankcije koje su za nas najproblematičnije. Međutim, za to je potrebno izvesno smiravanje konflikta u Ukrajini, što zasad ne vidimo.
Treba dodati da demarš Grčke nije toliko vezan za Rusiju koliko za kurs stezanja kaiša, čiji je glavni apologeta u Evropi Nemačka, koja je osim toga, postala i sprovodnik politike SAD po svim pitanjima. "Smena vlasti u Atini je poraz Merkelove", primetio je nemački informativni kanal "n-tv" u komentaru pod naslovom "Evropa više ne govori nemački". Da li će se u Evropi jače začuti glasni amerikanizovani engleski ili će se više moći čuti nacionalni jezici? Pitanje ostaje otvoreno.
Oleg Severgin,
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti/Vladimir Fedorenko
