Izvor: RTS, 12.Maj.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Španija sledeća žrtva?
Iako je EU izdvojila ogromna sredstva u krizni fond za slučaj da se dužnička kriza iz Grčke prelije u druge zemlje, strah od ponavljanja već viđenog i dalje postoji, pogotovo u Portugaliji i Španiji.
Ogroman novac koji je Evropska unija odvojila u krizni fond u slučaju da se grčka dužnička kriza prelije u druge zemlje evrozone >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa velikim dugovima, donekle je doneo olakšanje Portugaliji i Španiji, ali nije zaustavio strepnje od najgoreg scenarija.
Vlade u Lisabonu i Madridu ipak veruju da će ojačati privrede, sprečiti nepravedne napade spekulanata i vratiti poverenje u kreditnu sposobnost.
Iako je kralju Filipu Drugom nadimak bio Razboriti, za vreme njegove vladavine u drugoj polovini 16. veka Španija je četiri puta bankrotirala.
Vlada u Madridu zato mora da upotrebi svu razboritost da izvuče zemlju iz dugova. Manjak u španskom budžetu premašio je jedanaest odsto.
Španski premijer Hoze Sapatero predstavio je u Parlamentu novi set mera ne bi li manjak u budžetu sveo na prihvatljivih tri odsto.
Hoze Solis, vlasnik građevinske kompanije, završio je rekonstrukciju stare vetrenjače u muzejski prostor po narudžbi lokalnih vlasti jednog manjeg mesta nedaleko od prestonice. Za sada bez nadoknade, pa se Hoze predstavlja kao direktna žrtva budžetskog manjka.
"Treba da mi plate 300.000 evra. A znate koliko su mi platili? Dali su mi ček na 5.000 evra.To je kap u moru", kaže Hoze Solis, vlasnik građevinske kompanije.
Javni dug od gotovo 600 milijardi evra čini tri četvrtine bruto domaćeg proizvoda.
Međutim kada je reč o vraćanju dugova, Španiju kreditori smatraju pouzdanijom od Grčke. Osim toga privreda se izvukla iz recesije - prvi put posle dve godine, ekonomski rast je u plusu.
"Ovaj broj odražava mnoga pozitivna kretanja - porasla je potrošnja, uvoz i izvoz takođe. Oporavak počinje", rekla je potpredsednica Vlade Španije Marija Tereza Fernandes de la Vega.
Madrid negira da je tražio 280 milijardi evra pomoći i sopstvenim snagama pokušava da uštedi 50 milijardi evra. Posebno hrabrim čini se povećanje poreza na dodatu vrednost za dva odsto od prvog jula.
Jedna od mera je i reforma penzionog sistema. Smanjuju se i izdvajanja za nezaposlene čiji je broj najveći problem španske privrede - svaki peti radnik je bez posla.
