Izvor: Vesti-online.com, 03.Mar.2017, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li ćemo ikada biti dovoljno dobri za EU?
Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost boravi na Balkanu. Neke zemlje je već obišla, u neke će tek da dođe. Uoči njene posete problematičnom regionu, nemački mediji složili su se u jednom - Zapadni Balkan ni izdaleka nije zreo za Evropsku uniju. Da li je ovo preterana konstatacija? Ili su ipak u pravu?
Svašta su zemlje Zapadnog Balkana uradile na svom putu ka obećanoj Evropi. Preskočile toliko prepreka, ispunile toliko uslova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << a najgore je što još nismo ni na pola puta. One najgore zamke tek predstoje, najteže odluke tek treba da se donesu. A opet, u toj Uniji kao da nas ne žele, pa čak iz jedne od najvažnijih zemalja članica čujemo obeshrabrujuće vest - još uvek nismo spremni.
Na stranu da li je članstvo u EU dobra odluka ili ne, da li će Unija preživeti ili ne - ako pogledamo stvari iz njihovog ugla, sve to ima smisla. Jer, evo kako Balkan ovih dana izgleda.
Srbija se sprema za predsedničke izbore. Polako, ali sigurno, kao da ide negovanju kulta ličnosti. Vođa je samo jedan. Bio je premijer, sada bi malo da bude predsednik. Opozicija slaba, jadna, nikakva. Dva kandidata, Saša Janković i Vuk Jeremić pružili su nadu da nešto može da se pokrene, promeni. Ali, opet se vraćamo na opozicju. Ne znaju koga da podrže, pa onda daju podršku sebi - najgora moguća opcija. A dok se oni svađaju, Aleksandar Vučić koristi sve prilike da ubedi građane kako im je on najbolja (čitaj jedina) opcija, jer ih sa ostalima čeka propast. A pošto živimo od izbora do izbora, i od kampanje do kampanje, pažnja se vešto skreće sa bitnih tema, a narodu se mažu oči. I ponovo su izbori najvažnija stvar u Srbiji. Više nego očajna situacija na Kosovu i stalna trvenja sa komšijama sada padaju u drugi plan. Kampanja je u toku...
Federacija BiH kao i uvek - nesložna. Sarajevo hoće jedno, Banjaluka drugo. Bakir Izetbegović kao da nije mrdnuo iz devedesetih, pa i dalje živi i sprovodi ideologiju svog oca. Srbi su mu i dalje za sve krivi, a nova tačka spoticanja je i revizija tužbe protiv Srbije za genocid koja je na silu proturena u Hag. Bošnjački član predsedništva BiH je za tužbu, Srbi su protiv, a Hrvati uzdržani. Šta će iz svega toga proisteći, ostaje da vidimo. Činjenica je da bosanski lonac polako ključa.
Iako se ceo svet sprda na račun jake crnogorske armije koja će da ojača NATO snage, đetići ne odustaju od ideje članstva. Novi američki predsednik Donald Tramp nije oduševljen tom idejom, pa je cela priča i dalje neizvesna. Naravno, svi su pozvani da o tome odlučuju, samo narod niko ništa ne pita. Takođe, Crna Gora se i dalje oporavlja od državnog udara koji je, prema tvrdnjama vlasti, sproveden u oktobru. Za sve su krivi malo Srbi, malo opozicija, a ponajviše Rusi. I dok u većini zemlje vlada nemaština i besparica, a korupcija se uvukla u sve strukture društva, za Mila Đukanovića i njegove sledbenike nepostojeći državni udar je glavni problem Crne Gore. Sve ostalo može da čeka.
Ipak, trenutno je najgora situacija u Makedoniji. Ova zemlja nikako da izađe iz političke krize u koju je zapala. Svi su polagali nade u parlamentarne izbore, ali ni posle njih situacija nije nimalo bolja. Nikola Gruevski, čija partija je na izborima osvojila najviše mandata, nije uspeo da formira vladu. Šansa je pružena Zoranu Zaevu, koji je zarad vlasti bio spreman da progura albansku platformu koja je, prema mišljenju mnogih, bila prvi korak ka stvaranju velike Albanije. Tome se suprostavio predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, odbijajući da da mandat Zaevu. Kriza iz dana u dan postaje sve dublja, a Makedonci će, po svemu sudeći, ponovo na izbore.
Kada vidimo šta se sve dešava u zemljama bivše Jugoslavije, jasno je zašto nas Evropa neće. I dalje smo nestabilni, opasni - bure baruta koje preti da eksplodira. Činjenica je da je svakoj ovoj krizi šurovao Zapad. Istina je i da je nepravedno to što je Hrvatska pre svih ovih zemalja ušla u Evropsku uniju, iako nije mnogo odmakla od ideologije ustaštva i grčevito se drži za svoju neslavnu prošlost. Ali, istina je i da ovakvi kakvi smo nismo za Evropu, nismo ni za šta, i nismo nikome dobri. A ponajmanje sebi.
Zato bi bilo dobro da se malo manemo velikih snova, već da rešavamo stvari jednu po jednu. Zaboravimo na velike sile, i na to hoćemo li se okrenuti Istoku ili Zapadu. Okrenimo se sebi. A kada sredimo situaciju u sopstvenom dvorištu, možda konačno i mi sazremo za EU pa nam kaže "da".
A možda je i prevaziđemo, pa mi njoj kažemo "ne", ko zna?
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
Nastavak na Vesti-online.com...
