Izvor: B92, 27.Okt.2011, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćirić: Za plaćanje rok 60 dana
Beograd -- Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu kojom se rok plaćanja obaveza države ograničava na 60 dana, izjavio je ministar ekonomije Nebojša Ćirić.
Nakon sednice Vlade Srbije, Ćirić je rekao da se ta Uredba odnosi na ministarstva, agencije, direkcije i lokalnu samoupravu, ali ne i na javna predzeća, i da je cilj da se poboljša likvidnost i spreči poremećaj u poslovanju tržišta.
Ćirić je kazao da od tih 10 milijardi dugovanja ukupno 4,5 milijarde dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstavljaju obaveze države prema privatnom sektoru.
Ministar je dodao da je standard Evropske unije da taj rok bude 30 dana, ali da je Vlada odredila da on u Srbiji bude 60 dana, imajući u vidu trenutnu ekonomsku situaciju u državi.
Ćirć je kazao da se uredba o ograničenju roka plaćanja neće odnositi na javna preduzeća, ali da je u planu da se i ta oblast reguliše. Govoreći o preduzećima u stečaju, Ćirić je rekao da se na njih neće odnositi rok od 60 dana jer po zakonu sve obaveze nekog preduzeća dospevaju na naplatu onog trenutka kada se proglasi stečaj. Zbog toga Vlada Srbije, objasnio je Ćirić, nije mogla uredbom da derogira odredbe zakona, koji je viši pravni akt.
Prema njegovim rečima, biće ostavljen rok od 60 dana u kojem će dužnici i poverioci moći da se dogovore o dinamici isplate trenutnih dugova, a nakon isteka roka od 60 dana za isplatu dugovanja biće računata zakonski odredjena zatezna kamata svima koji ne ispunjavaju svoje obaveze.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić rekao je da će zatezna kamata koju će plaćati državni organi koji ne ispune obavezu plaćanja u roku od 60 dana biti na nivou one koju plaćaju druga lica koja ne plate porez u predvidjenom roku.
Inače, za kašnjenje u dužničko poverilačkim odnosima i sada se obračunava kamata po važećem Zakonu o visini stope zatezne kamate. Ona se izračunavana osnovu rasta cena na malo, odnosno , rasta potrošačkih cena - i stopa zatezne kamate iznosi 0,9020%.
Istovremeno propisana kamata za neblagovremeno plaćanje javnih prihoda je 21,75% na godišnjem nivou, odnosno 1,63 na mesečnom.
To je često razlog što privrednici poštuju obaveze prema državi, ali ne poštuju obaveze prema svojim dobavljačima. Krizi nelikvidnosti doprinose i spori sudski prodesi. Naplata potraživanja preko Trgovinskog suda je skupa i spora, a ne pomoaže ni to što je iznos zatezne kamate koju privrednik dobija za svoje potraživenje tri puta manji od zatezne kamate za javne prihode.
Ćirić je ocenio da se situacija, povodom izmirenja ovih obaveza, ne može posmatrati jednostrano, jer postoje javna preduzeća kojima u značajnom iznosu duguje privatni sektor privrede.
On je naveo i podatak da 11 javnih preduzeća više potražuje nego što duguje, ističući da je reč o sumi od 78,5 milijardi dinara koja se potražuje od privatnog sektora.
Istovremeno javna preduzeća duguju potražiocima 15,4 milijarde dinara.
Jedino "Železnice Srbije" više duguju nego što potražju, odnosno njihov dug je 1,8 milijardi dinara, a potražju sredstva u vrednosti od 1,4 milijarde dinara, rekao je Ćirić.
On je dodao da je donošnjem Uredbe učinjen tek prvi korak i da će se odmah po donošenju tog akta osnovati radna grupa koja bi do kraja ove godine uradila nacrt Zakona o regalisanju dugovanja javnih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća prema privatnom sektoru.
