Izvor: Deutsche Welle, 22.Jun.2018, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Centri za izbeglice pred vratima EU?
Kako bi bilo da se izbeglice jednostavno okupe u prihvatilišta na vratima Evrope? Priča se čak i o konkretnom planu – o centru u Albaniji. Ipak, u Evropskoj uniji o tome ima još mnogo nejasnih stvari…
Uprkos žestokim polemikama o „rešenju“ koje podrazumeva prihvatne centre van EU, a što je spomenuto u jednom predlogu zaključaka predstojećeg sastanka na vrhu EU, to još uvek više izgleda samo kao pokušaj da se premosti duboki jaz koji Evropsku uniju deli po pitanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << izbeglica.
Samo naizgled, to je rešenje koje bi moglo da zadovolji i one jastrebove u EU koji ne žele nikakve izbeglice i one koji traže neko humano rešenje. Prema tom predlogu, izbeglice koje bi i bile spasene iz Sredozemnog mora, ne bi bili dovođene na područje Evropske unije, već bi se smeštale u centar u neku zemlju koja nije članica EU. Naravno, toj zemlji bi se i novcem Unije pomoglo da se izbeglice smeste i zbrinu.
U osnovi, takvom rešenju se ne protivi ni nemačka kancelarka Angela Merkel: „Mi moramo da redukujemo ilegalnu migraciju, ali naravno i da ostavimo otvorenu mogućnost za razmenu – zbog obrazovanja, studija ili slično. To mora biti načelo. Ali ne smeju šverceri ljudima da odlučuju o tome ko će doći u Evropu, a ko neće. I još povrh svega da zarađuju na tim ljudima.“
Kako onda uopšte do azila?
Prema predlogu zaključka sastanka na vrhu EU, u koji je uvid imao nemački javni servis ARD, pre svega bi trebalo napraviti razliku između „ekonomskih migranata i onih koji uživaju međunarodnu zaštitu“. A u idealnom slučaju, ta provera se uopšte ne bi obavljala na teritoriji Evropske unije.
Već to otvara čitav niz pitanja i pravnih nedoumica: Evropska unija naravno postoji, ali ne kao nekakav subjekt koji daje azil. Ako neko želi da zatraži azil u Nemačkoj, on to jedino može da uradi na tlu te zemlje. Drugim rečima, a prema mišljenju šefice poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu Ske Keler, taj propis bi značio da se na mala vrata „sahranjuje“ već i sama mogućnost da neko zatraži azil: „Suština je u tome da se ljudi potrpaju u logore i to u trećim zemljama, kao što su Libija i slično, tamo gde uopšte ne mogu da se bane od bilo kakve odluke.“
„Samo vičite i tražite pomoć od prvog broda na koji naiđete…“
Osim pravnih nedoumica, tu su i praktična pitanja: koje zemlje su spremne da prihvate takve centre? Razgovaralo se recimo sa Tunisom – koji je to odbio. U Evropskoj uniji su svesni da bi, ako se takva prihvatilišta otvore u već politički nestabilnim zemljama, to moglo da izazove novu krizu. I nove izbeglice?
Zaustavljeni, zbrinuti, vraćeni
Zagovornici takvog rešenja upozoravaju na apsurdnu situaciju koja trenutno vlada: neke izbeglice pričaju, recimo, da su ih šverceri i kriminalci namerno stavili na olupine, za koje su bili sigurni da potonuti na otvorenom moru, a uz preporuku da viču i traže pomoć od prvog (evropskog) broda na koji naiđu. On će ih onda sigurno dovesti tamo gde žele – do Evropske unije.
Ska Keler, međutim, ne misli da su centri van EU rešenje: „Članice Evropske unije više ne mogu da se sporazumeju ni o čemu što je pozitivno i solidarno, već samo u potpunom ograničavanju.“ Doduše, to i nije potpuno nova ideja: još pre nekoliko godina, tadašnji nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer i sadašnji kancelar Austrije Sebastijan Kurc načelno su se složili oko sledećeg: „Glavno pravilo mora biti: ko krene na ilegalan put, biće zaustavljen na granici, zbrinut i vraćen nazad“ – tako je izjavljivao Kurc.
Kako se može čuti, u Evropskoj uniji postoji čitav niz zemalja koje su nisu protiv ideje o formiranju prihvatnih centara pred vratima EU. I to nije samo Italija, već i Francuska. Neke su oduševljene tom idejom, poput Danske. Evropska komisija već vodi razgovore sa UNHCR-om i Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM), koje bi imale svoje predstavnike u takvim prihvatilištima. Ipak, iako je sastanak na vrhu EU blizu, dan kada bi takav plan mogao da stupi na snagu – još uvek je daleko.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
