Izvor: Danas, 05.Sep.2015, 00:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena oklevanja EU
Ako ova slika ne natera Evropu da promeni svoj stav prema izbeglicama, ništa neće, tako su, otprilike, evropski mediji, londonski Independent među prvima, objavljujući sliku beživotnog trogodišnjaka na obali u Bodrumu pokrenuli lavinu reakcija, najpre na virtuelnim mrežama. Cilj je, dakle, promena svesti.
Težak poduhvat, očigledno, iako je u slučaju izbegličke krize stvar više nego prosta - jednostavno, treba pokazati ljudskost. Međutim, politika je nešto drugo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Istina je da se izbeglice ili migranti - ljudi pre svega - već godinama utapaju u Sredozemnom moru. Kampanja daje rezultate, iako skromne: kancelarka Angela Merkel i predsednik Fransoa Oland su uz podsećanje na Ženevske konvencije obećali da će se stvari ubrzati kada je reč o usvajanju dugo očekivanog "sveobuhvatnog pristupa" EU. Dejvid Kameron odlučio je da otvori vrata Velike Britanije za još nekoliko hiljada izbeglica. Naravno, ovi koraci su nedovoljni i spori.
U isto vreme, neke evropske zemlje prizivaju duhove prošlosti. Mađarska vrlo uporno, brutalno se obračunavajući sa nemoćnima pod izgovorom "odbrane hrišćanstva". Novinari su nepoželjni svedoci te "odbrane". U Češkoj su počeli da izbeglice obeležavaju brojevima na rukama, ali pošto se javnost pobunila - prisećajući se postupaka Hitlerovih nacista - od toga se, srećom, brzo odustalo. Situacija na grčkim ostrvima je kritična. Uporedo s tim, jasno je da trenutna rigidnost prema izbeglicama ne može da se pretvori u trajno stanje. Od bodljikave žice u Evropskoj uniji u XXI veku ne može da se napravi pun krug, koncentracioni logor.
Ima rezona i u komentarima da je Orban žrtveni jarac čitave EU, jer kriza traži "sveobuhvatan odgovor" i ostali ne mogu biti nevini. Moguće je u tom smislu da su postupci Budimpešte u koordinaciji sa "EU partnerima". Međutim, to ekstremizam kojem Budimpešta pribegava ne opravdava. Beskrajne priče se vode o razlici između ekonomskih migranata i izbeglica. Uporno se, uz nametanje bezbednosti kao prioriteta, prenebregava činjenica da se u Evropi događa humanitarna kriza. Moglo bi se reći i humanitarna katastrofa, što je izraz koji je Evropa nekada rado upotrebljavala.
Kao virus širi se priča o navodnoj nelogičnosti - da se sirijske izbeglice, vođene nekakvom zaverom, kreću ka Evropi umesto ka državama Persijskog zaliva. Pre razmatranja svih argumenata u vezi sa ekonomijom i vizama, što je deo objašnjenja, treba pogledati geografsku kartu i upitati se da li je takvo kretanje, pod trenutnim okolnostima, uopšte moguće.
I očigledno da stalno treba podsećati: u Turskoj je dva miliona sirijskih izbeglica, u Libanu milion i po. Milioni su interno raseljeni. To daleko prevazilazi broj izbeglica koji odlazi u Evropu - i to pre svega u Nemačku. Evropa treba da da hitan odgovor na krizu, ali njega još nema, dok stižu nove crne vesti sa Mediterana. Cena oklevanja izražava se u životima.
Pogledaj vesti o: London
