Izvor: Vostok.rs, 25.Maj.2014, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena evropskih vrednosti: 10.000 evra komad
25.05.2014. -
Hrvatska na izborima za Evropski parlament, ali ne shvata čemu
Ovog vikeda će najmlađa članica EU- Hrvatska, izabrati 11 poslanika koji će je predstavljati u Evropskom parlamentu.
Prema rezultatima anketa, čak i u januaru ove godine, pre svega par meseci, građani Hrvatske nisu shvatali čemu uopšte ovi izbori. Šta više, najvažnija činjenica koja se počela pojavljivati >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u vezi sa poslanicima koji će sedeti u Evropskom parlamentu je visina njihove plate- 10 hiljada evra. Malo kome može da prija ovo saznanje u državi gde 93% stanovništva smatra da je ekonomija u jako lošem stanju.
Verovatno uopšte i ne čudi da je, kada je 2013.godine Hrvatska prvi put birala svoje predstavnike za Evroparlament, izlaznost bila rekordno niska- svega malo više od dvadeset procenata. Teško da će i sada biti nešto veća, rekla je za „Glas Rusije“ Jadranka Polović, politikolog iz Hrvatske:
- Građani Hrvatske naprosto ne znaju koja su to evropska pitanja niti znaju koje su to vrednosti, koje bismo mi trebali osetiti. Većina građana je šokirana ulaskom u EU. Dobili smo povećane poreze, znatno veće cene energenata. Hrvatska je u ovom trenutku izložena merama štednje, koje preporučuje Evropska komisija. To je zapravo drugi izraz za jednu neoliberalnu doktrinu, šok-terapiju, koja u ovom trenutku izaziva vrlo ozbiljnu ekonomsku krizu i socijalne posledice u zemlji. Bilo bi logično da hrvatski građani prate rad Evropskog parlamenta, jer on donosi više od 50% zakona koji se tiču i standarda i života građana. Međutim, ljudi tek sada počinju razumevati da njihova Vlada više nije u Zagrebu nego u Briselu.
Možda je od zime do sada situacija mogla da se promeni: ne tako davno predsednik Ivo Josipović je pozvao stnovništvo Hrvatske da iskažu svoje mišljenje, a uz to je naglasio i da očekuje predizbornu kampanju koja će se baviti evropskim pitanjima a ne platama poslanika ili „ustašama i partizanima“. Potpuno je jasna poruka. Radi se između ostalog o tome da je u prošlom sazivu Evropskog parlamenta, Hrvatsku predstavljala i Ruža Tomašić, političarka koja je autor mnogih izjava u stilu „Hrvatska Hrvatima“ a svojevremeno je radila i kao telohranitelj političara. U istom stilu ona je okarakterisala i balkanske susede „u duhu evropskih ideala pomirenja“: „Srbija nije raskrstila sa mračnom prošlošću i nije promenila agresivnu politiku iz devedesetih“....
Da li će se ponovno gospođa Tomašić naći u novom sastavu Evropskog parlamenta- pitanje veoma diskutabilno. Ali pozicije mogu zauzeti i Srbi i Bošnjaci, ovo bi mogao biti korak napred za hrvatsku demokratiju, odnosno postoji nada da će se neka pitanja pomeriti sa mrtve tačke, kao na primer, položaj manjina i izbeglica u Hrvatskoj.
Prema prognozama, bar jednu četvrtinu svih mesta u Evroparlamentu će dobiti radikali raznih usmerenja- između ostalog, na talasu nezadovoljstva evrobirokratijom. To bi moglo da ima interesantne posledice. Obzirom da Evroparlament, od organizacije počasnih evropskih penzionera, gde je, kao što je rekao poslanik mađarskog „Jobika“ Bela Kovač, potrebno samo sedeti i pritisnuti dugme u skladu sa onim što je već odlučeno „na vrhu“, postepeno postaje značajna struktura. Možda i zbog toga što se u okviru EU ne može usvojiti niti jedna odluka bez prethodne saglasnosti Evroparlamenta. U tom smislu, Balkan neće delegirati svoje evroskeptike, govori Jadranka Polović:
- U ovom trenutku mi nemamo takvu radikalnu političku opciju, kakva postoji, recimo, u Grčkoj. Međutim ja verujem da će se u regiji ipak stvoriti taj nekakav pokret otpora, jer je situacija neizdržljiva. Hrvatska ima izuzetno visoku nezaposlenost, oko 30%, i posebno izraženu nezaposlenost mladih ljudi - oko 50%. Druge zemlje u regiji, koje na putu ka EU prolaze istu proceduru, kao i mi, takođe imaju neverovatnu nezaposlenost što se mladih tiče. To je novi set pitanja, koji bi možda trebalo da otvore naši kandidati. Oni naprosto nisu otvorili nijednu bitnu temu: budućnost EU, položaja Hrvatske unutar EU, probleme nezaposlenosti i prezaduženosti.
Ankete su, važno je pomenuti, pokazale, da Hrvati ipak više veruju EU nego svojoj vladi. Ali, teško da će ova okolnost sprečiti Hrvate da u okviru budućeg saziva Evropskog parlamenta, zadaju neprijatna pitanja.
Tinmur Blohin,
Izvor: Glas Rusije, foto: AP/dpa,Arne Dedert
Pogledaj vesti o: Izbori
