Izvor: Vostok.rs, 19.Maj.2012, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čas Iks za zonu evra
19.05.2012. -
Čas Iks za zonu evra će nastupiti u julu. Tačku sa koje nema povratka za zemlje EU izračunali su neki eksperti. Kriza u Grčkoj je već oborila ne samo akcije vodećih evropskih i svetskih kompanija, već i cene nafte. Najmračniji scenario po mišljenju analitičara pesimista nije prosto izlazak nekih zemalja iz zone evra, već možda i raspad same EU. Većina eksperata ipak je uverena da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zoni evra, kao i evru u ulozi jedne od svetskih valuta, poći za rukom da sačuva svoje pozicije.
Nova odluka međunarodne rejting agencije Fič da smanji dugoročni kreditni rejting Grčke sa V do CCC samo je potvrdila paniku na svetskim berzama. 18. marta na azijskim berzama fiksiran je maksimalni pad kotacija od septembra prošle godine. Ne zaistaju ni američke, evropske i ruske berze. Investitori su zabrinuti ne samo političkom nestabilnošću u Grčkoj, već i narastajućim efektom domina u čitavoj Evropi. Agencija Mudis je smanjila rejtinge 16 španskih banaka. Pre toga isto je učinjeno za 26 finansijskih ustanova iz Italije.
Izjave o tome da Grčku treba izbaciti iz spiska zemalja zone evra čuju se sve češće. Kao i u samoj zemlji, katalizatoru krize, tako i van njenih granica. Ipak neki analitičari smatraju da tokom prve godine posle takvog hipotetičnog izlaska može da pretrpi gubitke dve trećine evropskih banaka. I jednio što može da zadrži tržišta od totalnog kraha jesu hitne mere EU na promeni mehanizama funkcinisanja zone evra. Osim toga, eksperti predlažu da se ipak sačekaju rezultati ponovnih izbora u samoj Grčkoj.
U prilično mračnom svetlu opisuje perspektive zone evra generalni direktor kompanije Emergent Asset Management Dejvid Murin. Autor knjige Ometanje toka istorije uopšt ene vidi u budućnosti takvu ekonomsku, a možda ni političku formaciju.
Smatram da će zona evra na kraju krajeva krahirati. Ideja o celovitoj Evropi jednostavno je neostvarljiva. Moje mišljenje se zasniva na tome da se za zemlje ili imerije socijalno uređenje obično zasniva na širokoj demografiji. Kada imamo negativnu demografiju protiv koje se treba boriti, to je jedno. A kada ona raste nekontrolisano, na kraju krajeva sistem mora da se sruši. Možda će u zoni evra ostati nekoliko glavnih zemalja, ali druge će biti isključene. Meni se čini da je već kasno da se nešto preduzme kako bi se izbegla kriza.
Da malo objasnimo misao gospodina Murina: reč o demografiji odnose se na jedan od glavnih problema aktualne Evrope po mišljenju eksperta – nekotrolisanu migraciju. Ipak njegov pesimizam ne dele svi posmatrači. Načine suprotstavljanja krizi EU još nije iscrpla. Jednu od varijatni predlaže francuski ekonomista Žan-Mark Truel.
On smatra da veću ulogu u rešavanju problema evropske krize može da odigra nova francuska vlast. Truel podvlači da Fransoa Oland koji je izabran za predsednika Francuske još pre 3 meseca predlagao je kao izlaz stimulisanje ekonomskog napretka u evropskim zemljama. I kako se saznalo posle sastanka francuskog lidera sa kancelarom Nemačke, Berlin podržava nove parsike ideje.
Zapadni eksperti u svojim intervjuima podvlače da su za očivanje zona evra i jačanje evra zainteresovani i u Rusiji. Oni su u pravu. Groznica koja je zahvatila EU već se negativno odrazila na cene nafte, kurseve akcija ruskih kompanija, na kurs rublje. Ipak te teškoće su privremene kako za Rusiju, tako i za Evropu, uveren je ruski ekspert Aleksandar Laputin.
Zona evra će se očuvati nesumnjivo, čak ako se pretpostavi da će iz nje istupiti Grčka. Ne treba zaboravljati kada govorimo o Grčkoj da govorimo o 2% unutrašnjeg bruto proizvoda Evrope. Atina treba u suštini ili da objavi bankrotstvo, da anulira svoje dugove. Ili da istupi iz zone evra, brzo da uvede svoju valutu i da je devalvira. Brzo uvođenje valute je praktično nemoguće. A bankrotstvo Grčke će dovesti do toga da ona neće dobiti više novca ni od EU ni od drugih investitora tokom nekoliko godina. Zato je istupanje Grčke iz zone evra i proglašenje bankrotstva nepromišljen korak, razmatram ovu varijantu kao ne previše verovatnu.
MMF, jedan od glavnih kreditora Grčke za sada je miran. Tamo čekaju izbore u Grčkoj 17. juna i sa nestrpljenjem očekuju kontakte sa vladom, čim ona bude formirana. Šta će biti sa Atinom i zonom evra – finansijska propast ili lagani preporod? Nadamo se u drugu varijantu, jer posledice evropskog kraha će potresti čitav svetski finansijski sistem. I ostajemo optimisti.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/photosteve101/cc-by
