Izvor: Politika, 17.Dec.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarska, nova prepreka Skoplju na EU putu
Evropska komisija smatra da su odnosi između Sofije i Skoplja „primer dobrosusedstva“, ali se u Bugarskoj se s tim ne slažu
Skoplje – Makedonija je još jednom blokirana u Briselu. Iako su makedonski mediji, pa i predstavnici vlasti, pre poslednjeg ovogodišnjeg zasedanja Evropskog saveta u Briselu najavljivali da bi Skoplje moglo da dobije datum za početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << , a makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Popovski na sastanku s državnom sekretarkom SAD Hilari Klinton zatražio američku pomoć, sve je bilo uzalud.
Da će ishod po Makedoniju na samitu u Briselu, na kojem je razmatran proces evropskih integracija država zapadnog Balkana, biti negativan, bilo je vidljivo već nakon izjava šefa grčke diplomatije Dimitrisa Avramopulosa, izveštava Al Džazira Balkan.
„Jačanje nacionalizma i populizma u nekim susednim zemljama izvor je velike zabrinutosti. Jasno i glasno sam rekao svima da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Zemlje kandidati za članstvo, nezavisno od toga da li je reč o NATO-u ili EU, moraju da poštuju principe i vrednosti ujedinjenje Evrope. Svi kriteriji i uslovi za članstvo se moraju kompletno ispuniti”, poručio je Avramopulos.
Evropski komesar za proširenje Štefan File je uoči samita EU rekao da je, što se Makedonije tiče, rešenje moguće jedino s otvorenom politikom Skoplja prema susedima, pre svega Bugarskoj i Grčkoj.
On je rekao da je memorandum koji je Atina ponudila Makedoniji dobra osnova za nastavak razgovora, da je Grčka uveliko promenila raniji nepomirljivi stav i da Skoplje ne bi trebalo da propusti svoju šansu.
U međuvremenu se u odnose Grčke i Makedonije iznenada umešala i Bugarska. U nekoliko navrata je bugarski predsednik Rosen Plevnelijev izjavio da „naredni izveštaj Evropske komisije (EK) za napredak Makedonije nije adekvatan ulozi Skoplja u procesima regionalne saradnje”.
On je upozorio da „Bugarska snažno podržava evropsku perspektivu Makedonije, ali naša podrška nije bezuslovna”. Bugarski predsednik je naglasio da je u svom izveštaju EK iznela stav da su odnosi između Sofije i Skoplja „primer dobrosusedstva, ali da se on ne slaže s takvim stavom Brisela”.
Plevnelijev je izrazio žaljenje što se u Makedoniji „istrajava na nacionalističkoj retorici i diskriminatorskim postupcima prema građanima koji se izjašnjavaju kao Bugari”, i kako je protiv postavljanja „svakojakih prepreka predstavnicima bugarske privrede i biznisa”.
„Mi ne negiramo evropsku perspektivu Makedonije, pomažemo i podržavamo Skoplje, ali oni još nisu spremni za to”, nastavio je Plevnelijev.
On je ponudio da se organizuju zajedničke proslave istorijskih događaja i pozvao Makedoniju da poštuje potpisanu Deklaraciju o dobrosusedstvu iz 1999. Čak je ponudio da bude potpisan nov sličan dogovor.
Jedna od najuticajnijih bugarskih agencija NCIOM objavila je nedavno istraživanje javnog mnjenja prema kome 44 odsto anketiranih smatra da Bugarska može da podrži Makedoniju na evropskom putu samo ako u ovoj zemlji „prestane antibugarska propaganda”.
Zvanične vlasti u Skoplju negiraju da u ovoj zemlji postoji bugarska manjina. Prema poslednjem popisu stanovništva, u Makedoniji se pre desetak godina ukupno 1.417 osoba opredelilo kao Bugari. Međutim, do kraja prošle godine više od 35.000 Makedonaca dobilo je bugarsko državljanstvo, a još desetine hiljada su podnele molbe i očekuju da im se bugarsko državljanstvo dodeli u narednom periodu.
Komisija za državljanstvo u Predsedništvu Bugarske nije htela da komentariše ove podatke.
Sudeći prema izjavama predsednika Plevnelijeva, Sofija će, uz Atinu, postati drugi „kamen spoticanja” na evroatlantskom putu Makedonije.
objavljeno: 18.12.2012.
