Izvor: Politika, 10.Feb.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buđenje maljenske lepotice
Proglašenje Divčibara za turistički prostor je kiseonik za razvoj ove planine
Valjevo – Sa 110.000 noćenja u prošloj godini i dva odsto učešća u turističkom bilansu Srbije, Divčibare su još daleko od svojih mogućnosti i potencijala. Zaostaju za Zlatiborom, Kopaonikom, Tarom pa i nedavno aktiviranom Starom planinom.
U nameri da se maljenska lepotica probudi, grad Valjevo, kao nosilac projekta, i opštine Mionica, Kosjerić i Požega, na čijem području >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se nalazi ova planina, konkurisali su i dobili novčanu podršku od Evropske unije za izradu „Studije izvodljivosti za novi turistički proizvod Divčibare“. Radnu verziju ovog dokumenta uradila je Nacionalna turistička asocijacija. Njihov direktor, Rafael Pupovac, i jedan od autora navedenog dokumenta, objasnio je da je ključna njegova ambicija da, uz poštovanje svih predviđenih kriterijuma, Divčibare budu proglašene za turistički prostor. Dokument će se najverovatnije u maju ove godine naći pred Vladom Srbije, koja će se o njemu izjasniti.
– Tako nešto nameće i zakon o turizmu, ali dobijanjem tog statusa, u najgorem slučaju, biće zaustavljena njegova dalja devastacija i nekontrolisana izgradnja objekata. Međutim, njime će jasno biti definisani vlasnički i upravljački odnosi, odnosno znaće se ko će voditi ovu planinu. Ljude koji žive na Divčibarama i bave se turizmom najviše zbunjuje upravo to što ne znaju ko je gazda. To je veoma bitno kako bi se efikasnije omogućilo uključivanje javnog i privatnog sektora u sve projekte unapređenja i investiranja. Sve zavisi od dogovora i saradnje navedene četiri lokalne zajednice – kaže Pupovac.
Učesnici javne rasprave u Valjevu zamerili su autoru studije da je rađena bez dovoljno konsultacija sa ljudima sa terena. Takođe, da je previše nabrajanja sadržaja koji bi privukli goste: od otvaranja golf-terena i osnivanja Golf akademije, preko planinskih velnesa do ponuda za takozvana ekstremna uživanja. Poručili su da prvo, pored jasnog titulara, na Divčibarama mnogo šta treba rešavati po prioritetu. Primera radi, pre izgradnje Golf akademije, valja izgraditi kanalizaciju u urbanom delu Divčibara.
Dragan Jeremić, direktor Direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga, naveo je da je glavni adut Divčibara sportski turizam, odnosno stvaranje uslova za pripreme sportskih ekipa. Mirjana Đorđević, iz Regionalne privredne komore, kazala je da su Divčibare dečja, odnosno đačka planina, i ako ta linija ne bude gurana, sve priče o nekakvom uzdizanju ostaće samo na papiru. Mališa Jovičić, vlasnik apartmanskog kompleksa „Diplomat klub”, pozdravlja svaki potez i pokušaj koji su u interesu razvoja ovog planinskog centra.
– Da nisam optimista, ne bih uložio oko tri miliona evra u objekte na Divčibarama, i verujem da će ova destinacija vrlo brzo postati jedna od najtraženijih u svojoj kategoriji. Nas privatnike koji smo puno uložili interesuje svaki oblik podrške, svaka studija i dobra namera, ali u odbrani svog interesa i kapitala nećemo čekati neograničeno vreme da nam lokalna zajednica ili država urade određene poslove. Sami ćemo se organizovati i rešavati probleme vodosnabdevanja, vraćanja ugašenih ili proteranih manifestacija, medijskog izopštavanja i drugih sadržaja bitnih za naš rad – ističe Jovičić.
B. Novović
-----------------------------------------------------------
Žičara radi na zatrpanim Divčibarama
Valjevo – Na Divčibarama, gde visina snežnog pokrivača dostiže i metar i po, nije prestala da radi žičara na Crnom vrhu, mada je koriste mahom najhrabriji skijaši. „Narednih dana, u vreme produženog vikenda i za predstojeći državni praznik, dolazak na Divčibare najavilo je nekoliko stotina ljubitelja zimskog sporta iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Pančeva i drugih mesta Srbije“, rekao je Tanjugu Nikola Minić, direktor Javnog preduzeća „Valis“ u Valjevu, u čijem sastavu je i skijalište, javlja Tanjug.
Ski-staza Crni vrh dugačka je 900 metara i svakog sata žičarom može da se preveze 1.200 smučara. Cena ski-pasa je 1.000 dinara za odrasle i 800 dinara za decu.
objavljeno: 11.02.2012
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
