Izvor: B92, 30.Nov.2011, 21:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Broji li evro svoje poslednje dane?
Volfgang Minhau, kolumnista Fajnenšel tajmsa, pesimistično posmatra ekonomsku budućnosti Evropske unije i upozorava da nas od "kolapsa dele dani".
Ovaj ekonomski stručnjak je uveren da je evropski bankarski sektor slomljen, jer su krediti važnim delovima ekonomija uskraćeni, a iz banaka se polako povlače i građani.
"Ako se ne dogodi nešto drastično, evrozona bi se mogla raspasti vrlo brzo", uveren je Minhau.
Istovremeno, evropski komesar za monetarnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i ekonomsku politiku Oli Ren kaže da evrozona još ima deset dana da spreči finansijsku katastrofu. "Ulazimo u kritično razdoblje od deset dana da zaključimo odgovor na krizu Evropske unije", rekao je on.
Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) nije dovoljan da bi se pomoglo zemljama kao što su Italija ili Španija, sada bi u pomoć trebalo da priskoči Međunarodni monetarni fond (MMF). Prema najnovijem planu evropskih država, MMF bi od Evropske centralne banke (EZB) trebalo da dobije kredite, koje će dalje da prosledi državama evro-zone kojima je to potrebno. Tim zaobilaznim putem izbeglo bi se direktno finansiranje država evro-zone, što je do sada zabranjeno Evropskim ugovorima i čemu se nemačka savezna vlada oštro protivi.
Na mogućnost velike krize upozorava i guverner francuske centralne banke Kristian Nojer koji kaže da se "Evropa suočava sa pravom finansijskom a ne samo monetarnom krizom, s obzirom na poremećaje na tržištu finansijskih usluga".
Većina posmatrača smatra da su uzrok previranja "fiskalne neravnoteže u rubnim ekonomijama", ali one su možda bile samo okidač, upozorio je Nojer.
"Dužnička kriza u evrozoni postala je u potpunosti sistemska i zahtevaće sistemski odgovor da bi se rešila", kaže Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta koji predstavlja članice Evropske unije. On je kazao da su lideri evrozone u poslednjih 18 meseci preduzeli dramatične mere u pokušajima da suzbiju krizu, ali da to nije bilo dovoljno.
"Sada dolazimo do same srži tog problema, a to je da je za sistemsku krizu potreban sistemski odgovor. Potreban nam je značajan korak ka realnoj ekonomskoj uniji, srazmernoj našoj monetarnoj uniji", ukazao je Van Rompej.
Taj njegov poziv u skladu je sa signalima Nemačke i Francuske da žele bržu i odlučniju akciju ka čvršćoj fiskalnoj uniji 17 članica evrozone putem izmene osnivačkog sporazuma EU. Takav korak bi, međutim, zahtevao žrtvovanje dela suvereniteta članica, rekao je Van Rompej.
"Bez obzira na to da li će biti izmena sporazuma ili ne, obe opcije iziskuju žrtvovanje suvereniteta u zamenu za ostvarenje ekonomske i monetarne unije sa strukturnim kredibilitetom", naglasio je Van Rompej.
