Izvor: Politika, 16.Jan.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britanija uslovljava ostanak reformom EU
Ukoliko od Londona bude traženo da bira između ulaska u evrozonu i istupanja iz EU, neće mnogo oklevati da okrene leđa Briselu
Iza upozorenja britanskog ministra finansija da će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti Evropsku uniju ukoliko ne budu sprovedene hitne reforme krije se želja da se zaštiti londonski finansijski centar Siti, ali i računica da će na majskim izborima za Evropski parlament >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ojačati evroskeptici, ocenjuju ostrvski mediji.
„Verujem da nije ni u čijem interesu da se Britanija stavi pred izbor između pridruživanja evrozoni ili izlaska iz EU. Mi ne želimo da uđemo u evrozonu”, poručio je Džordž Ozborn.
Govoreći o opasnostima koje vrebaju ako ne budu promenjeni pojedini akti EU, koji bi u sadašnjem obliku Londonu mogli da nametnu integraciju u evropsku monetarnu uniju, Ozborn je još jednom podvukao neprihvatljivost takvog scenarija.
„Evropi su hitno potrebne ekonomske reforme. Integracija evrozone je neophodna da bi evro preživeo, ali odgovarajuća pravna zaštita onih članica EU koje nisu deo evrozone apsolutno je neophodna da bi se sačuvalo zajedničko tržište i omogućilo Britaniji da ostane u EU.”
Ministar finansija, čija je vlada najavila da će do kraja 2017. biti održan referendum o članstvu Britanije u EU, navodi i da je unija postala manje konkurentna i od Kine i od Indije.
„U proteklih šest godina, evropska ekonomija je stala. U istom periodu, privreda Indije je porasla za trećinu, a kineska za oko 50 odsto”, izjavio je Ozborn i dodao da EU hitno mora da promeni kurs.
„Pred Evropom je jednostavan izbor: ili reforme ili pad.”
Ozborn je EU spočitao i velika socijalna izdvajanja jer „Evropa čini nešto više od sedam procenata svetske populacije, 25 odsto globalne ekonomije i 50 odsto socijalnih izdvajanja”.
Skepticizam Londona prema ekonomskoj politici Brisela samo je nastavak jednog drugačijeg oblika evroskepticizma koji je proteklih nedelja demonstrirao Dejvid Kameron tvrdim stavom prema imigrantima što iz siromašnijih delova EU dolaze u Britaniju.
Takav stav uneo je neslogu u vladajuću koaliciju pa je proevropski zamenik premijera Nik Kleg ocenio da bi Kameronove ideje mogle da udalje Britaniju od Evrope i naškode privredi zemlje koja je, kako je podsetio, svojevremeno izvukla znatnu korist od priliva jeftine radne snage iz Poljske.
Slobodno kretanje ljudi je, prema evropskom pravu, jedna od četiri osnovne slobode, pored slobodnog protoka robe, usluga i kapitala. Međutim, posle višegodišnje ekonomske krize, sve češće se zanemaruju pozitivni efekti te slobode, koja je izložena kritikama desničarskih i populističkih stranaka koje su u usponu u Britaniji, Holandiji, Francuskoj, Danskoj i drugim evropskim zemljama.
Očekuje se da sloboda kretanja bude jedna od ključnih tema predizborne kampanje za evropske izbore od 22. do 25. maja. Ankete pokazuju da bi antievropske stranke mogle da osvoje čak četvrtinu mesta.
U zavisnosti od toga koja im je politička opcija bliža, ostrvska štampa različito reaguje na reči Ozborna i vlade kojoj pripada. Dok konzervativni listovi podržavaju tvrd stav Londona prema Briselu, oni levo opredeljeni smatraju da je u najmanju ruku neprirodno da se EU zameraju velika socijalna davanja jer je to civilizacijska tekovina kojom bi trebalo da se ponosi. Pojedini komentatori ukazuju da razlog za podizanje zaštitne ograde oko londonskog Sitija, što je u stvari srž namere Kameronovog kabineta o reformi EU, treba tražiti u podatku da više od polovine donacija Konzervativnoj stranci dolazi od pojedinaca i organizacija iz finansijskog sektora.
Dragan Vukotić
objavljeno: 17.01.2014.
Pogledaj vesti o: London
