Izvor: Politika, 21.Avg.2014, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briselski sporazum diktira tempo ka EU
Iz Evropske unije traže da se pre održavanja međuvladine konferencije o otvaranju poglavlja sa Srbijom još radi na sprovođenju dogovora Beograda i Prištine
Otvaranje prvog pregovaračkog poglavlja sa Evropskom unijom najverovatnije će sačekati 2015. godinu. Većina članica, predvođenih Nemačkom, zahteva, kako se prenosi iz Brisela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se pre održavanja međuvladine konferencije o otvaranju poglavlja sa Srbijom još radi na sprovođenju Briselskog sporazuma Beograda i Prištine, koji je parafiran u aprilu prošle godine.
Izvori iz EU podsećaju, kako prenosi Tanjug, da „dogovor o priznavanju diploma, koji je odavno postignut, još nije sasvim sproveden, a dve strane još se nisu usaglasile o rešavanju problema u vezi sa pravosuđem, energijom i telekomunikacijama”.
Doduše, i dalje se ne isključuje „teoretska mogućnost” da međuvladina konferencija bude održana na sastanku Saveta EU 24. oktobra u Luksemburgu, čime bi se ispunila očekivanja zvaničnog Beograda, mada se procenjuje da je takva mogućnost „minimalna”. Nije nemoguće da se iza ovakvog uverenja krije upravo informacija, preneta i u ovdašnjim medijima, da zvanični Rim, koji predsedava EU do kraja godine, između ostalog, naklonjen evrointegraciji Srbije, ulaže velike napore, da nemački Bundestag ne učini presedan i pomeri održavanje sledeće međuvladine konferencije između Srbije i EU tek na proleće.
Prema mišljenju političkog analitičara Dušana Janjića, „svi u Briselu znaju, da je realno da to bude u drugoj polovini sledeće godine. Nema dileme da će start predstavljati otvaranje poglavlja u koje je udenuto pitanje Kosova, a ne poglavlja 32, o finansijskoj kontroli, ili poglavlja 23 i 24, o pravosuđu i osnovnim pravima, pravdi, slobodi i bezbednosti”.
„Međuvladina konferencija biće onoga časa kada se proceni da mogu da počnu s poglavljem 35”, naglašava naš sagovornik i dodaje da „postoji politički dogovor” da međuvladina konferencija bude kada se definiše to poglavlje za koje je „jako važan briselski dijalog”.
Imajući u vidu da dijalog između Beograda i Prištine stagnira zbog činjenice da još nije formirana nova kosovska vlada, postavlja se pitanje da li Beograd, čiji zvaničnici tvrde da su spremni za nastavak dijaloga, može nešto više da učini na sprovođenju sporazuma o normalizaciji odnosa?
Janjić kaže da Srbija ne treba toliko da se brine oko same primene sporazuma s Prištinom – jer svi znaju da je potrebno pet do deset godina da se primeni to što piše u Briselskom sporazumu – koliko o tome da što kvalitetnije dogovori preostale teme i uredi svoja tela koja se bave Kosovom i da ih poveže sa telima koja se bave integracijom Srbije u EU.
„Srbija će imati još dva meseca dok se ne konsoliduje vlada na Kosovu. Dotle, može da sredi probleme koji su nastali u vezi sa Parkom mira i da se dobro spremi za razgovore o nadležnostima opština. Drugo, i te kako dobro mora da se spremi za pitanje imovine, kao i za telekomunikaciju i energetiku. Posebno je važno i da pripremi neku platformu kako bi ojačala obaveze Kosova prema SPC, ali i da postavi pitanje ljudskih i manjinskih prava srpske zajednice”, kaže on.
Paralelno s tim treba, kako ističe, raditi i na definisanju akcionog plana i pregovaračke pozicije za poglavlje 35. „Sadašnji tim za pregovaranje je nekompetentan i Miščevićeva mora da dobije ozbiljniju podršku i instrukcije, jer će to poglavlje biti važnije od svega”, misli Janjić i podseća da postoji „robusni mehanizam nadgledanja i zaustavljanja pregovora”.
Treba, međutim, imati u vidu i da aktuelne razlike koje postoje u srpskoj spoljnoj politici u odnosu na evropsku, takođe, mogu da odlažu otvaranje nekih poglavlja.
Krajem jula, prilikom boravka u Beogradu, italijanska ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini – izrazivši nadu da će Srbija uspeti da otvori neka važna poglavlja u pregovorima sa EU tokom italijanskog predsedavanja – prenela je i očekivanje da će u narednom periodu povećati nivo usaglašenosti spoljne politike sa EU. „Nadam se da će Srbija povećati procenat usaglašenosti svoje spoljne politike sa politikom EU u narednim nedeljama ili mesecima”, izjavila je tada Mogerini.
S tim u vezi, bivši ambasador Srbije u Berlinu Ivo Visković ocenjuje da je teško očekivati da će se u narednim mesecima povećati spoljnopolitička usaglašenost Srbije sa EU, pa da to može da bude iskorišćeno za odlaganje otvaranja pregovaračkih poglavlja sa našom zemljom.
„Ono što je u svakom slučaju nepovoljno jeste da je nemoguće predvideti tok događaja u Ukrajini. A zavisno od toga će se ponašati EU. Ukoliko se kriza bude produbljivala, ukoliko oni uvedu strože mere, verovatno će pokušati da utiču i na nas da se tome priključimo, što je za nas nemoguće. I onda smo u nepovoljnom položaju – to neko može da iskoristi za eventualno odlaganje nekih poglavlja”, kaže Visković, koji smatra da usaglašenost u spoljnoj politici u ovom trenutku neće biti primarna za otvaranje prvih poglavlja.
I on više mogućih problema za otvaranje poglavlja sa EU vidi u briselskom dijalogu. „EU će tražiti da ono što je dogovoreno jednostrano ispunimo, bez nastavka dijaloga koji bez naše krivice nije moguć, u situaciji kada ne postoje partneri na kosovskoj strani, odnosno u Prištini. Tu može doći do insistiranja nekih da potpunije ispunimo ono što je dogovoreno, a što još nije realizovano, a Ukrajina je tek u drugom planu, zavisno od toga kako će se stvari tamo razvijati”, zaključuje on.
B. Čpajak
objavljeno: 21.08.2014.
.jpg)
