Izvor: Politika, 15.Okt.2012, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briselski konvoj spasava evro
Sapeti oprečnim očekivanjima, lideri EU spremaju se za najnoviji 26. „sudbonosni” samit od izbijanja krize
„Evropska unija ne može da čini nagle okrete, ona pre liči na konvoj:morate jako paziti kada birate gde okrećete…” OliRen, potpredsednik Evropskog saveta i evropski komesar za ekonomiju slikovito je prošle sedmice u Tokiu komentarisao primetio povodom javnih primedbi MMF-da „ briselska familija” mora „smesta” da pristupi jasnim finansijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << integracijama.
Peščanik evropskog konvoja u akutnoj fazi trogodišnje dužničke krize,ove jeseni curi brzo, ali i nepredvidivo.
Dan pre nego što je dobila Nobelovu nagradu za mir, Evropa – preciznije evrozona, proglašena je za ključni faktor finansijske destabilizacije sveta.
Upozorenja MMF-a da Evropa mora hitno da preduzme raznovrsne i odlučne korake ka čvršćem jedinstvu briselske zajednice, odbacili su redom: Volfgang Šojble , nemački ministar finansija, Klaus Regling izvršni direktor i starog privremenog i novog trajnog spasilačkog fonda EU (poznatiji kao „ EFSF” i „ESM”), Oli Ren, i indirektno Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke.
Šojble, Regling i Ren tvrdili su, svako svojim rečima, da svet, gledajući sa strane ne vidi baš najbolje šta je sve (pozitivno) Evropa postigla u borbi sa dužničkom krizom.
Dragi je – nakon javne preporuke MMF da Evropa osnuje banakarsku uniju što pre, ako može do kraja ove godine, lakonski poručio da vidi postupno ostvarenje tog scenario za ” za oko godinu dana, verovatno 2014”.
Učesnici godišnje skupštine Svetske banke i MMF-a u japanskoj prestonici nisu bili previše impresionirani najavljenim vizijamaEvropljana : o jedinstvenoj superviziji 6200 tamošnjih banaka, mogućem izdvojenom budžetuevrozone, novom bogatom spasilačkom fondu....
„ Sve te divne buduće evropske finansijske konstrukcije deluju kao čudo. Još samo da doživimo da prorade...”, cinično je komentarisao Gvido Mantega , brazilski ministar finansija u Tokiju.
Kako bilo: poprilično uveren da ga ostatak sveta danas„ ne razume baš sasvim” finansijski labilni nobelovac-mirotvorac nastaviće krajem ove sedmice da razrađuje detalje plana za EMU 2. –Novu Ekonomsku i Monetarnu uniju Evrope
Učesnici najnovijeg 26.Samita lidera EU od izbijanja dužničke krize( u kasnu jesen 2009, u Grčkoj) putuju u Brisel javno nesložni oko profila finansijske ali i političkezajednice u kojoj dalje žele da žive. „ Grčka izlazi iz evrozone najverovatnije za šestmeseci”, licitira švedski ministar finansija Anders Borg.
„Zahtev Španije za pomoć novog evropskog fonda za spas, pomogao bi u smirivanju tržišta”, poručuje italijanski premijer Mario Monti.
„ Berze se već klade da Evropa nema političke snage da održi jedinstvo, borićemo se koliko možemo protiv te agresivne spekulacije” naglašava nemačka kancelarka Angela Merkel.
Gde sve cveta i posustaje evro-optimizam nije danas više jednostavno pratiti: sigurno je ipak da su Herman Van Rompaj, predsednik Evropskog saveta i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije zdušni zagovornici daljeg zidanja „ Nove Evrope”.
„Optimista nisam. Optimizam je isuviše površna stvar. Ali sam uveren da će Evropa u sledeća tri meseca uspeti da organizuje velike i istorijske reforme. Mi to moramo postići ne zato što toliko volimo Evropu, koliko zato što alternative nema.Naš rad biće ocenjivan po onome što postignemo do kraja 2012. godine”, istakao je nedavno Herman Van Rompaj.
Oduševljenje daljim stezanjem evropskog zagrljaja, izvan Brisela, ne prerasta u zarazu.
Sumnja u jednu stazu evropskog konvoja naime, buja od atlantske do egejske obale Evrope. „Kada bih mogao, glasao bih za izlazak iz Evropske unije”, Majk Gav, britanski ministar za obrazovanje poverio se ovih dana prijateljima, prenosi britanska štampa.
Previše je detalja života običnih Evropljana koje tim probranih ali ne i na izborima izabranih elitista iz Brisela želi da kontroliše: EU nije rešenje za budućnost, veruje Gavov sunarodnik i poznati evroskeptik Najdžel Faradž.
Na drugom kraju Evrope, sumnja je slična.
„Ovde nema budućnosti: većina seljaka u Organiju-najsiromašnijem selu Grčke želi ovde da ostane, ali će mladi zasigurno masovno otići” 20.godišnji Hadži Arif Sedal tvrdi atinskom dnevniku „Katimerini”.
U zabiti pograničnog venca Rodopi na severoistoku najzaduženije članice evrozone život je, kažu, čemeran.
Godišnja zarada berača duvanaje oko 3000 evra.Flaša piva na kiosku 1,20evra. Sat stonog fudbala 50 evrocenti.Devojke i žene tamo ne ulaze u kafiće.
Najbolji đaci iz Organija, sve češće studiraju u Istanbulu : studije su tamo, kažu, jevtinije nego u 40 kilometara udaljenom Komotiniju.
Mašinovođe evropskog konvoja spasavajući evro, ispuštaju, izgleda iz vida zadnje vagone ...
Tanja Vujić
objavljeno: 15.10.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
