Izvor: B92, 26.Jun.2012, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel vodi igru kada je reč o evru
Brisel -- Zvaničnici Evropske unije su predstavili plan za spasavanje evrozone prema kome bi Brisel imao mnogo veća ovlašćenja nad nacionalnim budžetskim politikama.
Najviši evropski zvaničnici pozvali su države evrozone da međunarodnim vlastima daju ovlašćenje da zahtevaju promene u svojim nacionalnim budžetima, u okviru šireg plana za očuvanje evra i jačanje unije.
"Veće udruživanje u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << donošenju odluka o budžetu i efikasni mehanizmi za sprečavanje i ispravljane neodrživih fiskalnih politika u svakoj državi članici od suštinske je važnosti", navodi se u izveštaju.
Time bi gornje granice za godišnji budžetski bilans i državni dug pojedinačnih članica mogle da bude zajednički dogovarane.
Mnoge vlade izvan evrozone pozivale su na izdavanje evroobveznica, koje bi omogućile zemljama koje nisu u situaciji da pozajme novac po komercijalnim uslovima da to učine po niskim kamatnim stopama. Nemačka se, međutim, protivi toj ideji, jer bi države mogle da dobiju jeftinije zajmove, a ona bi mogla da bude izložena većim troškovima, osim u slučaju veće fiskalne unije i evropske kontrole nacionalnih budžeta.
Ako zemlja ne bi poštovala budžetska pravila, evrozona bi bila u mogućnosti da zahteva izmene nacionalnih budžeta.
Izvršni organ EU, Evropska komisija, već učestvuje u budzetskoj politici i ima pravo uvođenja kazni državama članicama, ali ne može jednostrano da naredi reviziju budžeta.
Planom je predviđeno i stvaranje bankarske unije sa jednim centrom vlasti koji bi obezbeđivao bankarske depozite i imao ovlašćenja da zatvori ili direktno dokapitalizuje banke, uz pomoć evropskog fonda za zajmove.
Otvaranje kancelarije za evropske finansije koja bi kontrolisala centralni budžet i nadgledala nacionalne budžete takođe je deo plana.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je rekao da nepreduzimanje nikakvih mera nije opcija i da je "veliki skok napred sada neophodan". On je istakao da plan predstavlja "odlučujući momenat za evropsku integraciju".
Vodeći princip je, prema njegovim rečima, da "veća solidarnost i veća odgovornost moraju da idu zajedno".
Koraci koji bi mogli da zahtevaju izmenu osnivačkih ugovora Unije bi mogli i da dovedu do problema sa Londonom, koji je u decembru blokirao izmenu ugovora EU, dok je britanski premijer Dejvid Kameron ukazao da će održati referendum o članstvu u Uniji, u slučaju prebacivanja više moći na Brisel.
On kaže i da bi kretanje ka bližoj fiskalnoj i političkoj uniji u EU moglo zahtevati izmene osnivačkih ugovora.
"Treba početi sa koracima koji mogu da budu preduzeti odmah, bez izmene ugovora. Oni će voditi dugoročnijim koracima, koji bi mogli zahtevati takve izmene", dodao je.
Barozo je ocenio da je dvogodišnja dužnička kriza najgora u 60 godina dugoj istoriji bloka, navodeći da će izmena ugovora, koja je naporan posao, verovatno biti potrebna u budućnosti, da bi se izbeglo ponavljanje trenutne drame.
"Kriza je ponovo bacila svetlo na efekte prelivanja naših budžetskih i fiskalnih politika. U bliže integrisanoj ekonomskoj i monetarnoj uniji, fiskalno zdravlje neće biti opcionalno, biće obavezno", ukazao je predsednik Komisije.
Predlog izgleda ima za cilj da ohrabri Nemačku da prihvati veću fiskalnu integraciju, kao što su zajedničke evroobveznice, koje smanjuju rizik da pojedinačne zemlje traže zajam.
