Izvor: Blic, 01.Apr.2015, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel - Hrana za sva čula
Za ljude iz Srbije, na spomen Brisela, prva asocijacija su da je to grad u kome se vode teški pregovori koje sa prištinskim vlastima vode srpski političari o Kosovskom pitanju. Da toga nema , ovaj glavni grad Belgije, bio bi simbol nekih mnogo lepših stvari budući da mi važimo za narod koji voli da putuje, istražuje, i naravno uživa u hrani I piću. Ipak treba reći da je reč o gradu koji je trostruka prestonica- glavni grad Flamanske oblasti u Belgiji, glavni grad Belgije i glavni grad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Evropske unije ,sedište Evropske komisije, vlade EU i evropske administracije.
Od čega početi? Teška odluka. Da li od čokolade, piva, arhitekture, muzeja…
Ako dilema postoji, možda je najbolje samo prepustiti se… U tom slučaju, put čokolade će biti prvi izbor, jer istog trenutka kada kročite na ulice Brisela, zapljusnuće vas opijajući miris vanile, kaka, melase….
Na svakom koraku, iza svakog ugla naići ćete na prodavnici čokolade. One su dovedene na nivo “čokoladnih draguljarnica” jer njihovi izlozi upravo izgledaju tako. U istraživanje možete krenuti sami ili organizovano preko Turističke organizacije Brisela. Ako izaberete ovo drugo, u tom slučaju vodič specijalizovan za “čokoladnu turu” upoznaće vas sa najpoznatijim proizvođačima. Tura podrazumeva I degustaciju. Naša je počela u Leonidasu.
- To je jedna od najstarijih prodavnica čokoladnih pralina. Probajte I osetite ukus….. Odavde uglavnom počinjemo turu, da bi mogli da osetite razliku, I gradaciju ukusa I kvaliteta – veselo nam je objasnio vodič .
Sa svakom novom prodavnicom I degustacijom nama je osmeh na licu bio sve veći I veći, jer su čokolade bile sve ukusnije I ukusnije. Ljubazni prodavci I prodavačice, sa strpljenjem su odgovarali na sva pitanja turista. Odakle je kakao, iz koje zemlje, šta sadrži zelena pralina a šta crvena sa belim punjenjem. Čak I ako ne razumete o čemu pričaju, sa prvim zalogajem istih sve vam je jasno. U centru grada, odmah do čuvenog Grand placa, je Galerie de la Reine, gde su na jednom mestu smeštene najpoznatije belgijske, odnosno briselske prodavnice čokolada.
“Pjer Markolini” je jedna od njih. U njima vam osim zbog izgleda, pakovanja I ukusa dah zastane I zbog cene, je rove poslastice nisu ni malo jeftine.
Malo pakovanje čokoladnih štapića sa ukusom đumbira košta 12.80 evra. Priznaćete da kod nas teško da može da se nađe čokolada koja toliko košta.
Na jednoj celoj strani prodavnice izložene su čokolade spakovane u posebne luksuzne kutije, I na svakoj piše iz koje je zemlje. Tako u ovoj čokoladnoj draguljarnici možete da kupite I čokoladu iz Venecuele, Brazila, Perua….. Cene su od 6 do 10 evra. Pakovanje od 36 pralina, različitih ukusa košta recimo 35 evra.
Pored "Pjer Markolini" prodavnice, tu su I čuvena “Mary”, osnovana 1919. godine za koju kažu da je omiljena kod belgijske kraljevske porodice još od 1942. godine. Priča se da se u ove čokolade zaljubio I jedan američki predsednikdo koga je slatkiš iz ove kuće stizao I preko okeana. Na spisku najukusnijih pored “Neuhaus”, “Godive” svakako je I proizvođač “ Galler”. Njihova bela čokolada ostavlja bez daha. Dok smo degustirali poslastice u prodavnicu je ušla žena poreklom iz Srbije I objasnila nam kako stvari stoje.
- Živim ovde već deset godina I samo ovde kupujem čokoladu. Najbolja je verujte mi – rekla nam je a mi smo je poslušali. I cena je bila prihvatljiva. Oko tri evra za sto grama čokolade. Za neponovljiv ukus vredi.
Osim čokolade , ono što nipošto ne smete propustiti, čak iako niste ljubitelj alkohola, je belgijsko pivo, još jedan svojvrsni fenomen ove zemlje. U koju god pivnicu u Briselu da uđete nećete pogrešiti. Pivo je jednostavno deo kulture življenja. Crno, svetlo, pšenično, bez alkohola, sa puno alkohola, slatko, gorko, voćno, sa medom, manastirsko, industrijsko, neindustrijsko, točeno, flaširano, kozervirano…
Mi smo se odlučili za degustaciju piva. To bi valjalo naznačiti konobaru, jer se u tom slučaju pivo sipa u manje čaše. Po savetu ljudi iz Turističke organizacije Brisela otišli smo u pivnicu Moeder Lambic koja u ponudi ima ni manje ni više nego 2.000 vrsta piva. Samo vam se od tog broja zavrti u glavi. Svako pivo ima svoju čašu posebnog oblika, sa nazivom piva na njoj.
Kada je ponuda tako velika, najbolje je posavetovati se sa konobarom ili šankerom. Oni su po pravilu riznica znanja o ovom napitku. Od njih možete saznati kako se pravi, koliko dugo traje ceo proces, gde se čuva…I svi su uvek raspoloženi da odgovaraju na vaša pitanja. Interseantno je da se uz pivo gotovo uvek naručuje I sir koji se obično služi na drvenom pladnju sa prepečenim kriškama hleba.
Najčešće se jade čuveni belgijski sir "Herve" specifičnog, jakog ukusa koji se odlično slaže sa pivom. Za degustaciju svega ovoga nema potrebe lutati ulicama Brisela, dovoljno je posetiti I takozvani „Delirium village“, ulicu gde svi lokali u nazivu imaju reč „Delirium“, kako se zove jedno od poznatijih belgijskih piva.
Hrana: morski plodovi, riba I čips(tanko sečeni przeni krompir)
Evropska meka stripa
Belgija je zemlja iz koje, osim čokolade, potiču i neka od najvećih imena svjetskog stripa. Otići u Brisel znači otići u „Mekku“ evropskog stripa. U mjesto odakle je krenuo strip onakav na kakav danas najprije pomislimo kada neko spomene tu umjetnost.
Ono što ćete svakako primetiti tokom šetnje gradom su fasade iscrtane likovima iz stripova. Za Brisel, ništa neobično, jer ovaj grad ima status "meke" evropskog stripa. Junaci stripova iz detinjstva mnogih poput Tintina, Spiroua Taličnog Toma, Gastona….svi oni potiču iz Belgije.
A kako je sve počelo, kako se razvijalo I kako nastaje strip možete saznati u čuvenom Comic Strip centru u kome je osim galerijsko muzejskog prostora nalazi I prodavnicu stripova i biblioteku.
Tintinova crveno bela raketa. U holu muzeja nalazi se i Citroen C2 (spaček) iscrtan od najpoznatijih Belgijskih crtača te figure Štrumfova i Asterixa. Vodič muzeja će vas provesti kroz ceo ciklus nastajanja. U prvom delu su postavke koje objašnjavaju ko sve I kako stvara strip. Šta radi scenaristra, kako se nanose boje, šta se koristi od materijala…..
U muzeju su izloženi I originalni crteži brojnih strip umetnika. Poseban deo je posvečen najznačajnijim belgijskim strip junacima. Svaki od njih ima svoj odeljak. Postoji I ceo istorijat nastanka čuvenih Štrumfova. kako nam je objasnio vodič, oni su bili samo mala stvorenja koja su se pojavila u jednom stripu. Nisu bili zamišljeni kao glavvni junaci . Tek kasnije su to postali. Svoje mesto u muzeju kao I junaci imaju I čuveni autori stripa.
Art Nuvo - DNK Brisela
Muzej je smešten zgradi koja je I sama po sebi remek delo koje je projektovao Art nuvo stilu čuveni arhitekta Viktor Horta. I zapravo, prirodan nastavak obilaska brisela posle muzeja stripa bila bi Art nuvo tura. Jer kako nam je objašnjeno, Art nuvo je DNK Brisela.
Viktor Horta je rodonačelnih Art nuvo pravca u Briselu. U njegovoj privatnoj kući je osnovan Muzej Horta. Zdanje je građeno između 1898. i 1901. godine. U kući je sve netaknuto, a zadržana je i većina njenog unutrašnjeg dekora: mozaik, tonirana prozorska stakla, nameštaj, slike i murali iz kolekcije.
Muzej je takođe centar za istraživanja Viktora Horta i secesije. Kroz Art nuvo period može vas takođe sprovesti vodič . Te ture su u redovnom programu Turističke organizacije Brisela. Ona uvek počinje sa zgradom u centru grada koja se zove Old Ingland.Zgrada je jedna od prvih zdanja izgrađenih u Art nuvo stilu.
Brisel je pravi predstavnik flamanske arhitekture, koja podrazumeva uske zgrade koje imaju tri do četiris sprata najviše. Sve stare građevine su vrlo uske sa prednje strane i vrlo duboke, zbog toga što se nekada na ovim prostorima porez plaćao po dužnom metru fasade.
Šta još treba obićiu Briselu…
Pored svega navedenog neiszostavno treba posetiti muzej Magrit Renoa koji ima najveću zbirku radova ovog poznatog slikara nadrealizma. Na spisku bi trebalo da bude I čuveni Atomium , model atoma napravljen od čelika i hroma, visine 102metara. Podignut je za Svetski sajam 1958. godine, da simbolizuje novo “atomsko doba". Sastavljen je od devet čeličnih sfera prečnika 18 metara povezanih sa ogromnim cevima. Svaka sfera ima svoju izložbu. Tu je naravno I Mini Evropa gde su prikazani najpoznatiji simboli i zgrade zemalja Evropske unije u razmeri 1:25 u odnosu na prirodnu veličinu.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
