Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Jun.2016, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bregzit: Razvod će biti dug i komplikovan
Istorijska odluka o izlasku Velike Britanije iz Evropske Unije stavila je dve strane u do sada neisprobanu situaciju, i primorani su da grade nove odnose pune neizvesnosti posle 43-ogodišnjeg braka. Sledi pregled nerešenih pitanja sa kojima će se dve strane suočiti.
Intenzivni susreti između evropskih zvaničnika počeli su već u petak pre podne, neposredno posle objavljivanja rezultata britanskog referenduma. Svi su insistirali na jednom, a to je da London treba da >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << pokrene "što pre" proceduru izlaženja iz Unije da bi sprečio da se ustali neodređeno stanje. Izgleda da se oko ovoga sprema odmeravanje snaga s Londonom, pošto je britanski premijer Dejvid Kameron najavio da te pregovore treba da pokrene njegov naslednik, čiji izbor se očekuje tek na jesen.
Procedura izlaženja iz EU je predviđena u ugovorima, radi se o članu 50, unetom u Lisabonski ugovor, 2009. godine. Tim članom se definišu modaliteti dobrovoljnog i jednostranog izlaska iz evropskog bloka, što je pravo svakog člana i ne zahteva nikakva opravdanja.
London treba da ispregovara "sporazum o izlasku", koji u ime EU zaključuje Savet Evropske unije (koji obuhvata 28 država članica) sa kvalifikovanom većinom, pošto je prethodno dobio odobrenje Evropskog parlamenta.
Evropski ugovori više se neće primenjivati na London od datuma stupanja na snagu tog ugovora. On takođe stupa automatski na snagu nakon dve godine od datuma kada je zemlja obavestila Uniju o izlasku, ako do tada nije mogao da se postigne nikakav sporazum. EU i London bi mogli ipak da produže taj rok ako se obe strane saglase o produženju.
U međuvremenu zakoni EU i dalje se primenjuju na Veliku Britaniju po pitanju prava kao i obaveza, rekao je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
Iako postoji procedura za razvod, ona nikad do sada nije primenjena, zbog toga postoje brojna pitanja o neophodnim pregovorima za definisanje novih odnosa dve strane, posle četiri decenije članstva Velike Britanije u EU.
Postavlja se pitanje da li taj novi odnos treba da bude regulisan odmah u sporazumu o povlačenju ili treba voditi odvojene pregovore. Druga opcija izgleda verovatnija. London takođe mora da izmeni svoje nacionalno zakonodavstvo, da zameni brojne tekstove koji proizilaze iz njegovog člastva u EU, kao i u oblasti finansijskih službi.
"Verovatno je da će to trajati dugo, prvo da se pregovara naš izlazak iz EU, a zatim naši budući aranžmani sa EU, i konačno naši komercijalni ugovori sa zemljama van EU", navela je britanska vlada u studiji podnetoj britanskom parlamentu u februaru.
Tada se pominjao period do decenije nesigurnosti, koji bi uticale negativno na finansijska tržišta ili na vrednost britanske funte.
Najjednostavnija pretpostavka bila bi da se Velika Britanija pridruži Islandu ili Norveškoj kao članica Evropskog ekonomskog prostora, što bi joj dalo pristup unutrašnjem tržištu. London bi, međutim, tada trebalo da poštuje obavezujuće propise tog tržišta, a da ne učestvuje u njihovoj izradi, i da plaća dosta veliku članarinu.
Drugi scenario bio bi da London sledi švajcarski primer. Ali malo je verovatno da Velika Britanija želi da ide tim putem, ocenio je bivši glavni pravnik Saveta EU Žan-Klod Piri, koji je sada konsultant.
Među drugim opcijama postoji zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU, ili o carinskoj uniji kao s Turskom.
Ukoliko ne bude ugovora, Velika Britanija će od datuma kada stupi na snagu povlačenje iz EU, prema Uniji biti kao SAD ili Kina, rekao je Piri.
Britanija takođe treba da se dogovori oko statusa oko dva miliona svojih državljana koji rade ili žive u EU. I svako pravo koje bude dato Britancima u zemljama EU treba da bude dato, po principu reciprociteta, građanima EU, dodao je Piri.
U Briselu, Britanci zaposleni u adminsitraciji EU su zabrinuti za svoju budućnost. Međutim, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u internom dopisu pokušao da ih umiri i rekao da će učiniti sve da im pomogne, kao i da ih on smatra službenicima EU kao i svakog drugog zaposlenog, sa istim pravima.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
