Izvor: N1 televizija, 16.Mar.2018, 19:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Boris Begović: Naplata obrade kredita je po zakonu

Profesor Pravnog fakulteta Boris Begović kaže da su naknade za obradu kredita u bankama u skladu sa zakonom. Govoreći o kreditima u francima, navodi da niko do sada nije uspeo da dokaže da je u pitanju prevara. Ekonomista Mihailo Gajić, osvrćući se na kamate u Srbiji, kaže da su više nego u EU zbog poslovnog rizika i problema u vladavini prava.

Na sinoć održanom panelu "Mitovi i zablude o bankama u >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Srbiji" teme su bile izazovi u poslovanju banaka u Srbiji i predstave o bankama koje postoje u javnosti.

Glavni zaključak panela jeste da je vladavina prava ključna za funkcionisanje bankarskog sektora u Srbiji.

Jedna tema dospela je u žižu javnosti - slučajevi kada su sudovi doneli presude u korist bankarskih klijenata i potvrdili time da su banke nezakonito naplaćivale troškove obrade kredita, dok, s druge strane, iz udruženja banaka nedvosmisleno ukazuju da one imaju zakonsko pravo da naplate te troškove i to prikažu u govoru.

Na pitanje kako se onda dogodilo da sudovi, među kojima i Vrhovni kasacioni, donesu takvu odluku, profesor na Pravnom fakultetu Boris Begović kaže da je to greška, i da je zakon jasan kad je u pitanju obrada kredita.

Begović podseća da se i NBS javila tim povodom i rekla da je naknada za obradu kredita u potpunosti u skladu sa zakonom. Mislim da je Narodna banka u pravu i oni sudovi koji su doneli odluku da je to zakonito, kaže gost Dana uživo. Komentarišući to da su pojedini sudovi doneli odluku kojom se ukazuje upravo na suprotno, Begović navodi da nije dobro za pravnu sigurnost kad jedni sudovi sude ovako, drugi onako. Kaže da u zakonu o obligacionim odnosima stoji naknada za obradu kreditu i prema tome to je zakonito. Međutim, sudovi koji su doneli drugačiju odluku pozivajući se na jednu rečenicu u Zakonu o obligacionim odnosima u članu 1065. Ako naknada nije dopuštena, ako nije eksplicitno pomenuta u članu 1065, po čemu su neki sudovi presudili, onda nije ni dopuštena hipoteka i da bi sud mogao da kaže da ni hipoteka nije u skladu sa zakonom, kaže Begović.

On naglašava da je iz Privrednog suda u Nišu Vrhovnom kasacionom sudu postavljeno pitanje da li su naknade dopuštene ili ne, kao i da su detaljno obrazložili zašto u tom sudu smatraju da jesu. "Privredni sud u Nišu je uradio onaj posao koji treba da uradi Vrhovni kasacioni sud", naveo je, naglašavajući neaktivnost Kasacionog suda kad je to u pitanju. Smatra da su, u suprotnom, posledice nesagledive. I, dodaje, odluke moraju da budu bolje obrazložene, nego što je to uradio Vrhovni kasacioni sud u odluci koja je donesena krajem prošle godine.

Ekonomista Libertarijanskog kluba Mihailo Gajić kaže, govoreći o bankama i o visini stopa, provizija i naknada, da smo ipak došli u situaciju da su kamate u Srbiji i u zemljama u okruženju na istorijskom minimumu.

Savetuje građane da saznaju koje su cene i koje su koristi od banaka, i da vide gde su njihovi troškovi najniži. Podseća da u Srbiji posluje oko 30 banaka, i da postoji stav među ljudima da je to sve isto, ali, naglašava - nije.

"Kamate u Srbiji jesu nešto više nego što su u zemljama zapadne Evrope... Ako imamo deset velikih internacionalnih banaka koje posluju ovde, očigledno da postoji određeni nivo konkurencije koji je jak, ali postoji i rizik, jer naša zemlja nije u EU... I ima velikih problema u vladavini prava, sudovi ne sude u potpunosti isto, pa vam se povećava rizik poslovanja, jer ne možete biti sigurni da ćete moći da zaštitite svoju imovinu i potraživanje na sudu... A i sudski procesi traju predugo", navodi Gajić.

Izvor: N1

Govoreći o negativnom raspoloženju u javnosti prema bankama, profesor Begović kaže da ono u Srbiji postoji od 1945, a danas je takvo - zbog kredita u švajcarskim francima. Pojedinci koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim frankama, kažu da su prevareni, da su ih banke opljačkale, dodaje. "Ali treba reći da niko do sada nije uspeo da dokaže da se radilo o prevari", kaže Begović, navodeći da je sve jasno navedeno u njihovim ugovorima.

Ugovori su vrlo jasno stavljali do znanja šta su obaveze banke, a šta dužnika - jedna stvar je valuta obaveze, odnosno švajcarski franak, a druga je valuta ispunjenja obaveze, a to je dinar, po dnevnom kursu u odnosu na franak, kaže Begović.

Kada je reč o kreditima u švajcarskim francima, udruženja potrošača nastoje da dokažu ništavost valutne klauzule, tvrde da su ti ugovori složeni, da su se sastojali od dva ugovora, u kojem je jedan govorio o novcu koji banka daje klijentu, roku i kamatnoj stopi, a drugi ugovor o indeksaciji, a koji je definisao da je reč o kreditu u devizama isplaćenom u dinarima. I tu je nastao problem, taj drugi ugovor nije bio jasan klijentima, koji nisu shvatili da će upravo taj ugovor uticati i na promenu glavnice, što kažu iz udruženja građana zaduženih u francima.

Komentarišući to, Begović navodi da postoje udruženja koja tvrde da je zemlja ravna ploča, udruženja protiv vakcinacije, a da onaj ko to tvrdi (u vezi sa kreditima u francima) treba da pogleda Zakon o deviznom poslovanju, član 2, u kom je jasno definisana valutna klauzula. "Ti ugovori su bili savršeno jasni i u tim ugovorima je stavljeno do znanja da je valuta obaveze švajcarski franak, a valuta isplata obeveze je dinar", dodaje.

Govoreći o značaju bankarsko sektora, naročito filijala stranih banaka, Gajić kaže da rasta nema bez investicija, a one dolaze pre svega preko štednje koja se plasira kroz bankarski sektor.

"Domaća štednja u banka je 8 odsto BDP, a prošlogodišnje investicije su bile 18 odsto BDP, vidimo koliki bi jaz nastao ukoliko ne bismo imali bankarski sektor, ako bi mogle samo iz domaće štednje da finansiramo investicije.", navodi Gajić.

Strane banke ovde mogu da plasiraju štednje, upravo jer su kamate malo više, kaže.

Govoreći o odnosu građana prema stranim i domaćim bankama, Gajić kaže da se kod nas ljudi plaše inostranog, a da zaboravljaju kako su prolazile neke domaće banke, pa su svi poreski obveznici plaćali njihove greške. Mislim da je oko dva odsto BDP je bio trošak isplate državnih banaka koje su propale 2012. i 2013, zaključuje Gajić.

Nastavak na N1 televizija...