Izvor: Večernje novosti, 31.Mar.2013, 22:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Birače slušaju samo kad im zatreba

KAO što im je bitno ono što birači misle o njima samima, političari se interesuju i kakvo je mišljenje naroda o evropskim integracijama, Kosovu i drugim gorućim temama. To, međutim, ne znači da će, kada čuju taj eho, nosioci funkcija korigovati svoje stavove i slediti volju većine, kažu, za „Novosti“, stručnjaci koji istražuju javno mnjenje.Neka od novijih ispitivanja pokazala su da je podrška građana za ulazak u EU ispod 50 odsto, da 56 odsto ispitanih smatra da pregovori o Kosovu idu u lošem pravcu, da 65 odsto njih bira Kosovo pre Evrope, ali i da isti toliki procenat ljudi podržava reforme koje od Srbije traži EU. U kojoj meri su za izabranu manjinu ovi podaci smernice u radu?- Dosta je srpskih političara vešto u čitanju podataka istraživanja i na njih se oslanjaju kada definišu komunikacijsku strategiju. Oni neće promeniti stav kada vide kakvo je mišljenje naroda, ali hoće prezentaciju stava - kaže nam Srđan Bogosavljević, direktor „Ipsos - Stratedžik marketinga“. - Političare ne zanima koliko građana hoće u EU da bi oni postali proevropski ili antievropski. Za vreme dok su u vlasti, mogu da menjaju politiku ali ne i bazična opredeljenja pa da od socijaldemokrate neko postane liberal.Postoji i proces u suprotnom smeru, ukazuje Bogosavljević, pa tako, političari mogu da ubede narod da nije u pravu oko nečega, iako je narod nekada bolji i brži u ocenama od političara. Čak i ako se predizborna retorika i potezi koji se kasnije povlače razlikuju, prostor za intervenciju birača je sužen tokom mandata jedne vlade, i, faktički, čeka se „naplata“ na sledećim izborima. MNJENJE SE “MESI“ „MEDIJALIZACIJA“ politike, prema profesoru Fakulteta političkih nauka Zoranu Stojiljkoviću, u Srbiji dugo postoji, pa se i osluškuju reakcije javnosti, kao što se pokušava oblikovanje stava javnosti preko medija: - To je dvosmerna ulica. Podilazi se reakcijama, a istovremeno postoji težnja da se ostavi utisak, odnosno da se mnjenje „mesi“. Upornim kampanjama dolazi se do reinterpretacije određenog stava.- Hvatanje za reč je moguće kada imate dihotomne sisteme, kakav je u SAD, ili ako vladu čine četiri do pet stranaka - kaže Bogosavljević. - Kada imate sistem, kao što je kod nas, onda ni Koštunica, ni Cvetković, ni Dačić nisu mogli sve odluke da donose kako su hteli, nego uz kompromise i nagodbe. U takvim uslovima, birači ne mogu da im kažu: to nije ono što ste obećali. Osim toga, ni sami birači ne mogu da pokupe šta se sve obećavalo tokom kampanje, a vlast čini i dvadesetak stranaka.Bogosavljević zaključuje da je teško i biračima i liderima velikih stranaka koje ne mogu da izađu na kraj sa glomaznim koalicijama, ali da su, ipak, političari ti koji vode državu i preuzimaju rizike. Mehanizam u rukama naroda je: reći ću ti na izborima.- Verujem da političari osluškuju stav građana samo u meri u kojoj procene da im to može doneti boljitak - ocena je Nemanje Nenadića, programskog direktora „Transparentnosti Srbija“. - Postoji kod političara snažna marketinška komponenta da neke poteze povlače zato što procenjuju da bi to moglo da im donese popularnost, ali to ne znači da će u svakom slučaju da slede volju većine. Takođe, mnogo se puta pokazalo da volja birača nije jasno artikulisana, pa će tako neko na biralištu zaokružiti stranku čijoj se politici protivi, ali mu se sviđa lider.Nenadić, takođe, kaže da ne postoji pouzdan način da se utvrdi šta građani o nečemu stvarno misle, jer su pitanja u anketama često uopštena ili navode na pogrešan odgovor.A, koliko se vlade u svetu obaziru na to šta njihovi birači misle? Da li je za nemačke partije strogi okvir to što većina građana ne želi dalje širenje EU ili koliko je za kabinet Dejvida Kamerona obavezujuće to što bi većina htela da Velika Britanija izađe iz EU?Bogosavljević navodi da su u nekim zemljama, poput SAD ili Engleske, istraživanja stavova birača česta, pogotovu na oštinskim nivoima, gde se ispituje koji problemi muče ljude i kako ti nivoi vlasti rade. Ali, kaže on, neće nijedna nemačka stranka promeniti stav oko širenja EU zato što to narod tako želi, mada će izmeniti način na koji prezentuje stav. Nenadić veruje da je u svetu situacija slična kao u Srbiji, a da se glas birača verovatno čuje više u većinskim sistemima, u kojima se zna iz koje izborne jedinice je koji parlamentarac. Kao jedan od vida prodora glasa naroda u SAD, on navodi peticije kongresmenima, koje mogu da utiču na ovakvu li onakvu odluku, ukoliko se oko konkretnog pitanja organizuje puno birača.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...

B92: Da li političari slede volju birača