Izvor: RTS, 25.Jun.2012, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bi-Bi-Si kao uzor
Rad za građane, a ne za akcionare, princip je po kojem se javni medijski servisi razlikuju od komercijalnih medija, kažu u Evropskoj radiodifuznoj uniji. Britanski Bi-Bi-Si bio i ostao uzor evropskim javnim servisima. Od 1. januara sledeće godine i Rusija dobija javni televizijski kanal.
Osnovne vrednosti javnih servisa naznačene su u deklaraciji Generalne skupštine Evropske radiodifuzne unije, usvojenoj prošle nedelje u Strazburu. "Deklaracija predstavlja sve ono po čemu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se javni medijski servisi razlikuju od komercijalnih medija: rad za građane, a ne akcionare", kažu u Evropskoj radiodifuznoj uniji. Velikoj evropskoj porodici javnih medijskih servisa od 1. januara sledeće godine pridružiće se i javni televizijski kanal Rusije.
Kada je pre osamdeset godina u Velikoj Britaniji osnivan Bi-Bi-Si, prvi generalni direktor Džon Rit odmah je odredio ulogu javnog medija u društvu.
"Koristiti tako veliko naučno dostignuće samo za namenu i posao kakav je zabava, bilo bi skrnavljenje njegove snage i uvreda za dostojanstvo i inteligenciju javnosti", rekao je tada Rit. Bi-Bi-Si je, kao takav, postao uzor javnim servisima u Evropi i svetu.
Rasel Pisgud sa britanskog javnog servisa kaže da se model Bi-Bi-Sija ne može jednostavno preneti i presaditi negde drugde, jer je osmišljen za jednu određenu zemlju.
"Ali, ljudi jesu mnogo naučili od Bi-Bi-Sija, kako iz dobrih, tako i iz loših iskustava. Da nema javnih servisa, nestao bi svaki program koji nije komercijalan, kao što su ozbiljni dokumentarni filmovi, neki veoma skupi delovi informativnog programa, programi za nacionalne manjine, eksperimentalni i slični programi", navodi Pisgud.
Bi-Bi-Si ima budžet od oko pet milijardi evra, čiji je izvor najvećim delom godišnja pretplata od oko 180 evra, koju su zakonom obavezni da plaćaju svi koji imaju televizijske prijemnike.
Neke delove programa, međutim, finansira britanska vlada. Evropski javni medijski servisi uglavnom se finansiraju od televizijske pretplate, ali i od komercijalnog programa, odnosno reklama.
Italijanski RAI polovinu budžeta od oko tri milijarde evra obezbeđuje od godišnje pretplate od oko 100 evra, a polovinu od reklama. Nemci plaćaju mesečnu pretplatu od oko 18 evra za dva javna servisa ARD i ZDF.
Govoreći o Bi-Bi-Siju, Rasel Pisgud kaže da oni koji ne plaćaju pretplatu mogu biti sudski kažnjeni, ali dodaje da većina zaista želi da je plaća, jer je usluga Bi-Bi-Sija dobra.
"Takav sistem finansiranja je osmišljen da bi uspostavio zaštitni zid između Bi-Bi-Sija i vlade, jer novac dolazi od pojedinaca. Političari umeju da kritikuju Bi-Bi-Si. Na primer, premijer Dejvid Kameron nedavno je kritikovao izveštavanje o ekonomiji, jer smatra da je previše usredsređeno na mere štednje. Prethodna vlada se sukobila sa Bi-Bi-Sijem oko izveštavanja o iračkom ratu. Ali niko od njih ne bi voleo da Bi-Bi-Si nestane", ističe Pisgud.
Evropska radiodifuzna unija objavila je deklaraciju o osnovnim vrednostima koje ujedinjuju javne servise u jačanju društva.
Uz univerzalnost i raznovrsnost, to su i nezavisnost - da budu stvaraoci programa kojima se veruje, nezavisni od političkog i komercijalnog uticaja, izutenost - da rade sa integritetom i profesionalizmom, odgovornost - da se podvrgnu proveri javnosti, da objave i isprave greške i angažuju se u značajnim debatama.
Osim osnovnih vrednosti, evropskim javnim servisima zajednička je i to da prozvode najpopularnije programe sa velikom gledanošću, pa Bi-Bi-Si i RAI imaju gledanost od oko 40 odsto.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
