Izvor: Press, 01.Okt.2014, 14:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd nije na periferiji EU, već u njenom centru

Beograd nije na periferiji Evropske unije već u njenom centru, a novoizabrani čelnici u Briselu trebalo bi da ponovo ohrabre zemlje Zapadnog Balkana i energično poruče da im je mesto u EU, ocenili su danas učesnici četvrtog Beogradskog bezbednosnog foruma.
U prvom delu drugog dana skupa "Evropa 2014: Kraj i/ili novi početak?", čiji je medijski pokrovitelj Tanjug, održana su dva panela „EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i njena periferija“ i "Otvaranje nove strateške debate između transatlantskih i evroazijskih agendi".
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Deveport smatra da do zastoja u proširenju neće doći i da će ono biti među prioritetima novog komesara EU.
"Bilo je mnogo razgovora o umoru. (premijer Aleksandar) Vučić je rekao da je umor u zemljama kandidatima. Međutim, mislim da će i (budući komesar za proširenje EU Johanes) Han biti posvećen proširenju", kazao je Deveport.
Govoreći o naslovu panela "EU i njena periferija", Devenport je rekao da Beograd nije na periferiji Unije, da je u samom njenom centru i da su za nju sve zemlje članice i buduće članice veoma važne.
Direktor Odeljenja za spoljnu politiku EU u Centru za evropske političke studije (CEPS) Stiven Blokmans smatra da bi novoizabrani čelnici Evropske unije trebalo da ponovo ohrabre Zapadni Balkan i energično poruče zemljama tog regiona da im je mesto u EU.
 


Upitan kako vidi napredak Srbije na putu ka EU, ovaj stručnjak sa sedištem u Briselu ocenio je da naša zemlja "napreduje sigurno", mada možda previše sporo prema mišljenju onih koji bi želeli da vide brze promene u zemlji, naročito kad je reč o primeni reformi u okviru procesa pridruživanja evropskom klubu.
Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević osvrnula se na moto panela i rekla da se Srbija nikada nije i neće osećati kao periferija.
Ona je ukazala da se Srbija smatra takozvanom "trećom" zemljom koja se priprema, uz podršku EU, da postane članice Unije.
Šef crnogorskog tima za pregovore o članstvu u EU Aleksandar Pejović veruje da će petogodišnji mandat Evropske komisije, koji treba da stupi na snagu, biti iskorišćen za zaključenje pregovora o članstvu.
Predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta Elmar Brok poručio je da u procesu proširenja EU neće biti političkih kompromisa i ukazao da je EU mirovna, blaga sila, osnovana da iz dva razloga - da nema više ratova i diktatora.
Aktuelna situacija u Ukrajini, ali i na Bliskom istoku je zbližila EU, uveren je Brok, dodajući da se trenutno vodi debata o snažnijoj zajedničkoj politici odbrane sa ciljem da nijedna zemlja članica u budućnosti ne dođe u situaciju ima manji nivo bezbednosti.
Učesnici panela "Otvaranje nove strateške debate između transatlantskih i evroazijskih agendi" poručili su da se svet na nalazi u novom Hladnom ratu i istakli da su novi izazovi pred SAD i Evropom, odnosno Rusijom.
Predsednica Nemačkog Maršalovog fonda SAD Karen Donfrid je ocenila da se svet dosta promenio u poslednjih nekoliko decenija, ali da nije nadomak novog Hladnog rata.
Donedavna savetnica američkog predsednika Baraka Obame istakla je da se Amerikanci i Evropljani suočavaju sa najvećim izazovima od Hladnog rata zbog aktuelne ukrajinske krize koja je doprinela zatezanju odnosa Zapada i Rusije.
Direktor ruskog Centra za situacionu analizu Vladimir Baranovski je govoreći o ukrajinskoj krizi, rekao da je istorija pokazala da postoji izlaz iz svake krize, pa tako i ove, iako nam istorija, kako je dodao nije dala modele za rešavanje sličnih problema.
Rešenje, po njegovom mišljenju, nije samo resetovanje odnosa Rusije i SAD, kako se često čuje u stručnim krugovima.
Fransoa Izbur, specijalni savetnik Fondacije za strateška istraživanja, je govoreći o geopolitici, istakao da je za Srbiju važno da postane članica EU i da ne treba da padne u iskušenje da se svrsta u hladnoratovske blokove, ali ni u "Titov blok nesvrstanih".
Andrej Zagorski, načelnik Odeljenja za razoružanje, kontrolu naoružanja i rešavanje konflikata na Institutu za svetsku ekonomiju i svetsku politiku Ruske akademije nauka, ocenio je da će rešavanje ukrajinske krize biti veliki izazov za srpsko predsedavanje OEBS, ali istovremeno i prilika da Srbija pokaže svoj stav.
Otvarajući drugi dan skupa predsednica Beogradskog foruma za političku izuzetnost Sonja Liht poručila je da se protiv prošlosti treba boriti udruženim snagama i izrazila zadovoljstvo što postoji prostor za optimizam.
Forum je ove godine, navode organizatori, privukao dosad najveću pažnju publike iz Srbije i inostranstva, a organizovali su ga Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Press...