Izvor: Politika, 28.Jul.2013, 14:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanski klinci na putu po EU
Zašto je srpski voz bolji od nemačkog, gde će svirati „Gradske cure” i koji je sledeći zid koji će pasti, pričaju najbolji studenti na nagradnom putovanju po Evropi. - Devetke i desetke su naročito za poštovanje na fizičkoj hemiji
Od našeg specijalnog izveštača
Berlin – Marko Trajković sa Učiteljskog fakulteta, Svetislav Mijatović i Čedomir Škorić sa Fizičkog fakulteta čine bend pod nazivom „Gradske cure”. Ideja im je da sviraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i pevaju po gradovima EU, možda i zarade koji dinar, dok upoznaju druge države i narode, i da što bolje predstave Srbiju u „belom svetu”.
Oni su deo grupe od 70 najboljih studenata završnih godina iz Srbije, pobednika konkursa „Putujemo u Evropu” Evropskog pokreta u Srbiji i ambasade Austrije, koji su se sa svojim kolegama iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije susreli u Berlinu, prvoj stanici na putu kroz Evropsku uniju.
Svi oni imaju veoma visok prosek ocena, a devete i desetke u indeksu su naročito za poštovanje na fizičkoj hemiji. Ivana Komatina sada upisuje četvrtu godinu, a u septembru odlazi u Rusiju na mesec i po dana, gde će se usavršavati na Univerzitetu „Lomonosov”.
– Ove godine imamo grupu od 150 studenata iz regiona, a iz Srbije 70. Uprkos ekonomskoj krizi, uspeli smo da obezbedimo interrejl karte za 22 dana putovanja, džeparac, studentsku karticu za razne popuste, putno osiguranje... – nabraja Ivana Ponjavić iz EPUS-a.
Program kojem su se za ovih devet godine pridružili brojni donatori i medijski sponzori, uključujući i naš list, do sada je nagradio više od 1.200 studenata. Pokrenut je 2005. godine, kada je dobiti vizu za zemlje EU bilo gotovo „nemoguća misija” i kada su sva istraživanja pokazivala da više od 70 odsto mladih nikada nije putovalo u inostranstvo.
U međuvremenu se situacija promenila, ali je program nastavljen. Kako je rekao Markus Luks iz Fondacije „Robert Boš”, obraćajući se studentima sa Balkana, ovo i dalje ostaje jedan od najvećih projekata za mlade iz zemalja koje su kandidati za ulazak u EU.
Mladi iz regiona prvo su se sastali u Berlinu, gde su se upoznavali tokom tri dana, istovremeno upoznajući i ovaj nekada podeljeni grad kroz tradicionalni siti reli. Studenti su podeljeni u 15 grupa, sa predstavnicima iz svih zemalja, a cilj je bio da na originalan način ispune 22 zadatka.
– Jedan od zadataka jeste da fotografišemo predmete koji predstavljaju nemačku zastavu, zatim da prošetamo do Berlinskog zida, pronađemo neke od znamenitosti poput TV tornja..., a prvo smo morali da smislimo ime svoje grupe... – pričaju Jelena Leković iz Podgorice, Judžinija iz Albanije i Sinan Ribić iz Bosne i Hercegovine.
Sinan je budući fizioterapeut iz Sarajeva, a kaže da je konkurisao za ovaj program jer voli avanture i da bi upoznao ljude iz drugih država. „Nas troje ćemo putovati zajedno, a možda nam se još neko priključi posle Berlina. Idemo u Amsterdam, Pariz, Lisabon. Bićemo u kontaktu preko Fejsbuk stranice, tu ćemo obaveštavati jedni druge gde se nalazimo”, kaže Sinan.
Pratimo ih dok se dogovaraju na engleskom i slikaju pored ostataka Berlinskog zida na Potsdamer trgu, gde je najčešće fotografisan deo sa grafitom „Sledeći zid koji će pasti je Volstrit” (Next wall to fall – Wallstreet).
Većina mladih sa kojima smo razgovarali već je rezervisala smešaj u hostelima. Od pre nekoliko godina, kao način da se obiđe svet, veoma je popularan i kauč surfing, pa će i sada veliki broj njih koristiti gostoprimstvo nepoznatih ljudi, ali će biti spremni i da gostoprimstvo uzvrate u svojim domovima.
Sa najvećom grupom mladih, iz Srbije, pričamo tokom završne večeri u Berlinu, gde je za pobednika siti relija proglašen desetočlani tim pod nazivom „Balkanski klinci”.
Marina Ilić je iz Sremske Mitrovice, budući arhitekta, provela je šest meseci na stručnoj praksi u Brazilu i verovatno će tamo potražiti i posao. Nora Mesaroš iz Zrenjanina i Jelena Prljević iz Užica studiraju slikarstvo, a Davor Bosankić iz Beograda ima indeks FDU. Upoznali su se u vozu od Beograda do Berlina i sa oduševljenjem pričaju o putovanju od 25 sati:
– Putovanje je, na naše iznenađenje, prošlo dobro: prvo, voz je stigao, zatim stigao je na vreme i ništa nije falilo. Ma, srpski voz je bolji od nemačkog!
Druga polovina grupe nije prošla tako dobro, jer su zauzeli mesta u lošijem vagonu.
– Bilo je tesno, spavalo se i po hodnicima, ali smo ipak bili dobrog raspoloženja, zabavljali su nas momci iz benda „Gradske cure”, upoznavali smo se, kombinovali putovanja i rezervacije. Zahvaljujemo se Železnicama Srbije, ali i molimo za sledeću godinu još jedan vagon – pričaju nam uglas.
Pitamo ih kako su se snašli za novac, a oni odgovaraju da su slali molbe kompanijama, lokalnim funkcionerima, opštinama... Većina nije odgovorila, a oni koji jesu, slali su po 50, 100 evra, čak je jedna od naših sagovornica dogovorila i prodaju nekih svojih radova. Oni kažu da njihove kolege uglavnom ne šalju molbe jer su ubeđeni da niko nije zainteresovan za podršku mladim talentima, ali da se ipak nađu i oni koji imaju sluha, tako da savetuju studente da pokušavaju, bez obzira na to koliko će dobiti negativnih odgovora i da isto važi i kada se traži praksa ili, kasnije, posao.
Sandra Gucijan
objavljeno: 28.07.2013.
