Izvor: Politika, 19.Nov.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanska „podela posla” s drogom
Evropski eksperti su uočili da su srpski kriminalci uspostavili baze u Južnoj Americi i da kokain nabavljaju po veoma niskoj ceni od 5.000 do 6.000 dolara za kilogram, a da Albanci i dalje „rade” heroin
Organizovane kriminalne grupe sa Kosmeta „drže” šverc heroina u EU preko Balkana, a srpski kriminalci sve češće se pojavljuju kao veliki šverceri kokaina, piše u zaključku najnovijeg godišnjeg izveštaja Evropskog centra za monitoring droge i zavisnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (EMCDDA) i to u delu koji se odnosi na Srbiju. Prema podacima dobijenim od evropskih policija i obaveštajnih agencija, kako je navedeno, teritorija naše zemlje i dalje se koristi za tranzit heroina iz Turske u zapadnu Evropu.
Na Balkanu i dalje ništa novo, bar kada je reč o kokainu i heroinu. Naime, poznato je godinama unazad, ako ne i decenijama da se heroin iz Avganistana, preko Turske, Bugarske i Albanije doprema do Kosmeta odakle se ilegalnim kanalima dalje distribuira ka EU. Podsetimo, i Stejt department je u ovogodišnjem izveštaju konstatovao isto, sa naglaskom na problem trgovine narkotika preko administrativnih prelaza između Srbije i Kosmeta. „Balkanskom rutom”, kako se procenjuje, godišnje se krijumčari oko 80 odsto od 150 tona heroina proizvedenog u Avganistanu. Kako je navedeno u izveštaju EMCDDA, glavnog evropskog tela za nadzor prometa narkotika, najveći akteri u ovom ilegalnom biznisu su albanske kriminalne grupe sa Kosova i Metohije, iz zapadne Makedonije, Preševa i Bujanovca i okoline Rožaja u Crnoj Gori.
– Na osnovu informacija iz MUP-a Srbije i evropskih policijskih službi, teritorija Kosova (prema rezoluciji SB UN 1244/99) koristi se za skladištenje velikih količina heroina, koji se zatim transportuje u zemlje zapadne Evrope preko Drača u Albaniji, Crne Gore i Bosne i Hercegovine – tvrdi se u izveštaju.
Da Kosmet sa pravom nazivaju „prodavnicom heroina” svedoče i pojedini podaci policija zemalja Evropske unije prema kojima kosovski Albanci heroinom snabdevaju čak 70 odsto narko-tržišta u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji i Mađarskoj, a 20 odsto u Velikoj Britaniji. Koliko je njihovo učešće u krijumčarenju droge, pokazuje i činjenica da je svaki četvrti uhapšeni zbog švercovanja narkotika upravo Albanac. Budući da početna cena ovog narkotika od 10.000 evra po kilogramu kada stigne na svoje evropsko odredište dostigne i deset puta veći iznos, ne čudi podatak da je upravo Kosmet stecište organizovanih kriminalnih grupa.
U izveštaju je navedeno i da je šverc heroina kroz Srbiju donekle opao, otkada su Bugarska i Rumunija ušle u EU, jer šverceri koriste nešto zaobilazniji put preko Bugarske, Rumunije i Mađarske kroz šengensku zonu, čime izbegavaju kontrole na srpskim granicama.
Kada je reč o kokainu, u izveštaju je navedeno da su organizovane grupe srpskog porekla odnedavno sve značajnije u transkontinentalnom švercu kokaina iz Južne Amerike ka zapadnoevropskim lukama.
Evropski eksperti su uočili da su srpski kriminalci uspostavili baze u Argentini, Brazilu, Venecueli i Kolumbiji. Za kokain je karakteristično to što ova droga u najvećoj meri zaobilazi ulično tržište Srbije, jer je skupa. Za razliku od heroina, kojeg posle mešanja kada se „spusti” na ulicu ima svega tri do pet odsto i košta oko 15 evra po gramu, cena kokaina iznosi oko 50 do 60 evra.
– Narko-dileri kokain nabavljaju po veoma niskoj ceni od 5.000 do 6.000 dolara za kilogram, a zatim ga uz pomoć pomoraca teretnim brodovima prebacuju do velikih zapadnoevropskih luka kao što su Antverpen, Roterdam i Hamburg. Po dolasku u EU, cena kokaina je gotovo desetostruko veća i dostiže 50.000 evra po kilogramu – navedeno je u izveštaju.
Uprkos povećanim količinama zaplenjene droge na teritoriji Srbije zbog efikasnije kontrole na graničnim prelazima, maloprodajne cene narkotika na crnom tržištu Srbije i godišnja potrošnja droge nisu se znatnije menjale u poslednjih nekoliko godina, konstatuje se u izveštaju EMCDDA.
U srpskoj policiji napominju da je najzastupljenija droga kod nas marihuana i njena modifikovana verzija – skank. O tome svedoči podatak da su od 1,5 tona zaplenjene droge u prvih osam meseci ove godine u Srbiji, više od 1,3 tone marihuana i skank.
– Zaplena marihuane povećava se iz godine u godinu, jer to je droga koja je po količini najzastupljenija ne samo kod nas već i u svetu. Ona je kabasta, teška i za njeno uživanje je potrebno četiri, pet grama, za razliku od heroina ili kokaina za čije uživanje prosečno nije potrebno više od 0,25 grama. Marihuana, osim pojedinih sintetičkih narkotika, jedina je droga koja se proizvodi u Srbiji – objašnjavaju u MUP-u.
Skank je, podsetimo, marihuana koja uspeva u veštačkim uslovima i dosta je zastupljena kod nas. Jača je od obične marihuane – „albanke” ili „domaćice”. Krijumčari se iz Albanije preko Crne Gore gde se skladišti u Tuzima, odakle dolazi na naše tržište i dalje se transportuje ka zapadnoj Evropi. Kilogram skanka je do deset puta skuplji i kreće se oko 2.000 evra u odnosu na kilogram „obične” marihuane, koja košta oko 200, 300 evra.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 19.11.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
