Izvor: Kurir, 09.Dec.2011, 19:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BRITANIJA ODBILA DA POTPIŠE NOVI EU SPORAZUM
Tih 23 zemalja moraće zakonski da se obavežu da će deficit držati ispod 0,5 odsto bruto društvenog proizvoda i da se to može prekršiti samo u vanrednim okolnostima ili u borbi protiv recesije
BRISEL - Lideri 23 članice Evropske unije dogovorili su se o novom sporazumu prema kojem će se odreći ključnih ovlašćenja u kreiranju sopstvenih budžeta, a u nastojanju da se suzbije dužnička kriza u evrozoni.
Tržišta su mlako reagovala na dogovor u EU i >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << mnogo detalja sporazuma treba razraditi, ocenjuje agencija AP i dodaje da će uspeh sporazuma umnogome zavisiti od toga da li stroža fiskalna pravila mogu ubediti Evropsku centralnu banku da oslobodi veća sredstva za kupovinu nenaplativih dugova u evrozoni.
Dogovor je potpisalo 17 zemalja EU koje koriste evro i Danska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Bugarska, koje bi eventualno mogle da uvedu zajedničku valutu. Velika Britanija je kategorično odbila sporazum, dok su Švedska, Mađarska i Češka ostavile mogućnost da potpišu sporazum u nekom trenutku.
Sporazum je potpisan zato što su u prethodne dve godine zemlje evrozone potresene dužničkom krizom koja je ugrozila i zajedničku valutu. Nemačka i Francuska su se posebno zalagale da se nova pravila pridaju osnovnom sporazumu EU kako bi se tržišta uverila da će sve članice moći da otplaćuju svoje dugove i da se slična kriza neće ponoviti.
Tih 23 zemalja moraće zakonski da se obavežu da će deficit držati ispod 0,5 odsto bruto društvenog proizvoda i da se to može prekršiti samo u vanrednim okolnostima ili u borbi protiv recesije. Evropsku sud pravde će obezbediti da se sve države pridržavaju sporazuma.
Kada neka od članica u deficitu probije plafon od tri odsto bruto društvenog prozivoda, automatski će snositi posledice, osim ako se tome ne usprotivi kvalifikovana većina članica. Sada će biti teže da neka zemlja spreči da njena država-partner bude kažnjena zbog kršenja pravila o dugu i defictu. U prošlosti su neke vlade česte štitile partnere od sankcija. Sada sve države moraju svojim partnerima unapred da kažu koliko planiraju da se zaduže kroz prodaju obveznica.
Dogovoreno je i da evrozona zajedno s drugim članicama EU koje to žele, da do 200 milijardi evra Međunarodnom monetarnom fondu, tako da taj fond može pomagati u zaštiti evrozone.
Novi fond evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), zameniće postojeći Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) godinu dana pre nego što je planirano - u julu 2012. Odlučivanje u ESM biće pojednostavljeno u vanrednim situacijama tako da će u odlučivanju o pomoći zemljama u problemima biti potrebna većina od 85 vlasnika kapitala. To bi trebalo da spreči manje zemlje da blokiraju ili uspore hitne mere, kao što se ranije događalo.
Evrozona će smanjiti pravila koja su primoravala banke i druge privatne investitore da preuzmu gubitke kada zemlja dobija pomoć od ESM-a. Pritisak da se nametnu gubici vlasnicima obveznica smatrao se krivim za pogoršanje krize.
Lideri Evropske unije nisu uspeli da postignu dogovor o povećanju stabilizacionog fonda koji trenutno raspolaže s 500 milijardi evra. Oni su obećali da će to pitanje ponovo biti razmotreno u martu sledeće godine, nešto pre nego što bude uspostavljen ESM.
Takođe nije dogovoreno da se da jasan signal da će Evropska centralna banka imati veću ulogu u suzbijanju krize masovnom kupovinom obveznica od zemalja u problema kako bi troškovi pozajmljivanja bili pod kontrolom.
Nisu dogovorena ni veća ovlašćenja Evropske komisije u fiskalnoj politici članica koje ne poštuju pravila, kako su zahtevali predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i neke države.
Nije dogovoreno ni da se iz fondova za pomoć direktno dokapitaluzuju banke u problemima, što bi moglo da spreči pojedine zemlje da se više zadužuju kada moraju da isplaćuju kreditore.
