Izvor: B92, 05.Apr.2014, 15:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Avganistan: Ukinuli SMS zbog izbora

Kabul -- Posmatračka misija EU na predsedničkim izborima u Avganistanu osudila je odluku vlasti da ukinu servis SMS za vreme glasanja.

Ova odluka onemogućava kontrolu toka glasanja, može da ugrozi "transparentnost" izbora i predstavlja rizik za bezbednost.

Šef misije EU Tijs Berman rekao je da ukidanje servisa SMS ima direktne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posledice na rad više desetina hiljada avganistanskih posmatrača koji prate izbore.

U Avganistanu je jutros počeo prvi krug predsedničkih izbora.

Predsednik Hamid Karzai pozvao je građane da se ne obaziru na pretnje talibana i masovno izađu na glasanje.

Talibanski pobunjenici obećali su da će učiniti sve da poremete tok izbora, uključujući i oružane napade na biračka mesta. Danas se dogodila i eksplozija na jednom biralištu u kojoj su povređene četiri osobe.

U Avganistanu se danas održavaju treći predsednički izbori od svgavanja talibanske vlasti: 12 miliona glasača će na oko 6.000 glasačkih mesta birati lidera između 11 kandidata, među kojima su i čovek koji je svojevremeno pozvao Osamu bin Ladena u zemlju, voditelj tok-šoua, šahov unuk, penzionisani pilot...

Analitičari procenjuju da najveće šanse imaju lider opozicije Abdulah Abdulah, koji je jedini ozbiljan kandidat čiju izbornu bazu ne čini etnička grupa Paštuna, tvrdolinijaš i bivši mudžahedin Abdul Rasul Sajaf, i Karzaijev dugogodišnji saradnik Zalmaj Rasul koji je - kao i Abdulah Abdulah - ranije bio šef diplomatije.

Aktuelni predsednik Hamid Karzai po Ustavu nema pravo da se ponovo kandiduje, jer je već "odradio" dva mandata, pa će izbori biti prva prilika za "demokratsku predaju vlasti".

Karzai je šef države od pada talibana: prvo ga je imenovala nacionalna skupština, a potom je pobedio na predsedničkim izborima, dva puta. Dolazak novog predsednika posle više od decenije svakako će "prodrmati" stvari u Avganistanu, jedino je pitanje koliko - a to zavisi od ishoda i da li će na vlast doći Karzaijev najbliži saradnik ili neko drugi...

Ko god da pobedi, Karzai se neće preseliti daleko: živeće u komšiluku predsedničke palate, na imanju koje upravo za njega sređuju, piše "Gardijan", dodajući da se ne očekuje da će se Karzai tek tako povući sa političke scene.

Karzai uporno odbacuje ideju da se povuče u tih i luksuzan egzil, iako bi za to sasvim sigurno pronašao sponzore, navodi britanski list.

Dodatno komplikuje stvar činjenica da ne ide samo Karzai, već i NATO vojska, uglavnom američka, koja će se povući do kraja godine, a više od decenije igra značajnu ulogu u životu i politici u Avganistanu.

Novi predsednik biće prinuđen da se osloni samo na sopstvenu policiju i armiju da bi kontrolisao talibane. A to nije lak zadatak.

Novi predsednik imaće u svakom slučaju "pune ruke posla", a među 11 kandidata, zapadni mediji izdvajaju šestoricu koji imaju najviše šanse da pobede.

Mudžahedin, doktor, unuk...za predsednika

Abdulah Abdulah je oftamolog rođen 1960. godine, koji je doktorski mantil "menjao" za uniformu kad se priključio antisovjetskom pokretu. Doktor Abdulah, kako ga zovu u Avganistanu, bio je prvi Karzaijev šef diplomatije, a pošto se povukao 2005. godine, iznenadio je sunarodnike pojavivši se kao opoziciona figura na prošlim predsedničkim izborima 2009, kad je čak ušao u drugi krug.

Kako navodi "Gardijan", Abdulah je jedini ozbiljan kandidat čiju izbornu bazu ne čini etnička grupa Paštuna.

Si-En-En (CNN) opisuje ga kao "urbanog, veoma elokventnog i elegantnog" političara, podsećajući da su njegovu izbornu kampanju obeležila i tri napada militantnih grupa na izborni tim.

Za popularnost u narodu može da zahvali bliskim vezama sa ubijenim mudžahedinskim zapovednikom Ahmedom Šahom Masudom. Abdulah na ovim izborima "igra" na pobedu u prvom krugu, pošto će podrška Paštuna u drugom krugu najverovatnije otići pritivkandidatu, ko god bi to bio. Paštuni su najveća etnička grupa u Avganistanu, iako ne čine apsolutnu većinu stanovništva, već oko 42 odsto.

Abdulaha smatraju i relativno liberalnim kandidatom, pošto se zalaže za veće učešće žena u javnom životu. "Ako želite da se ova zemlja, ili bilo koja druga, izbori sa izazovima i razvija, to se neće dogoditi bez učešća polovine njenog stanovništva", rekao je u nedavnom intervjuu britanskom "Independentu".

Ašraf Gani Ahmadžai rođen je 1949. godine. "Tehnokrata koji se pretvorio u nacionalistu", Gani je bivši ministar finansija i zvaničnik u Svetskoj banci, a "Gardijan" primećuje da baš on ima najdetaljniju političku platformu, iako je "tanak u bazi". I on se kandidovao 2009, ali je osvojio tek tri odsto glasova.

Gani se, kako navodi CNN, školovao u SAD - na Berkliju i Univerzitetu Džon Hopkins, a imao je i američko državljanstvo, kojeg se odrekao da bi učestvovao u prošloj trci za predsednika.

Ovaj put, njegova platforma je jasnija, a sebe predstavlja kao saradnika kontroverznog, ali popularnog zapovednika milicije, Uzbekistanca Abdulaha Rašida Dostuma, čiji bi poklonici mogli da čine solidnu osnovu glasova koja bi progurala Ganija u drugi krug kao glavnog kandidata Paštuna. Povezujući se sa čovekom kojeg optužuju da je pustio stotine talibanskih zatvorenika da umru u teretnim kontejnerima, kao i za druge ratne zločine, Gani je izgubio podršku mladih proreformski raspoloženih glasača.

Nader Naim rođen je 1965. i on je unuk bivšeg šaha, Mohameda Zahira, čiju vladavinu i danas pamte kao "zlatno doba". Ovaj relativno mladi kandidat žali se da ga mediji ignorišu. Rođen je u Avganistanu, ali je odrastao u Velikoj Britaniji, nakon što je njegovog dedu s vlasti 1973. godine vojnim pučom svrgnuo rođak Mohamed Daud Kan, uspostavivši republiku - a sve se dešavalo dok je kralj bio na operaciji oka u Italiji...

Naim se vratio u zemlju posle pada talibanskog režima i poslednjih godina radio je kao sekretar svog dede, danas običnog građanina, izgradivši široku mrežu kontakata koja bi trebalo da pomognu njegovoj kampanji.

Abdul Rasul Sajaf, bivši mudžahedin i islamistički tvrdolinijaš, rođen je 1946. On je čovek koji je prvi put pozvao Osamu bin Ladena u Avganistan - pošto su pokojnog lidera Al kaide izbacili iz Sudana, a ostalo o Osami je istorija. Po njemu se filipinska pobunjenička grupa zove "Abu Sajaf", a komisija o terorističkim napadima na SAD 11. septembra u izveštaju ga označava kao "mentora" čoveka koji je osmislio veliki plan, Halida Šeika Muhameda.

U Avganistanu, politički je poznat po zalaganju protiv prava žena, kao i za amnestiju onima koji su činili ratne zločine tokom krvavog građanskog rata. I on se udružio sa popularnim bivšim vođom milicije - Ismailom Kanom, zapovednikom i kasnije guvernerom zapadnog Herata.

Zalmaj Rasul rođen je 1942. Elegantni lekar i bivši šef diplomatije daleki je rođak svrgnutog šaha i dugogodišnji saradnik predsednika Karzaija. Njih dvojica znaju se još od ere Talibana, kada su zajedno radili u Rimu. On je najstariji i politički najslabiji kandidat i jedino što možda može da mu pomogne je jaka podrška Karzaija - koja praktično znači da će, ako pobedi, zemlju "iz senke" nastaviti da vodi Hamid Karzai.

Rasula je podržao i Kajum Karzai, stariji brat odlazećeg predsednika, koji se i sam kandidovao - ali je odustao u Rasulovu korist.

Za narod u Avganistanu, Rasul ima veliku manu - jedini od kandidata nije oženjen, što je status na koji Avganistanci ne gledaju blagonaklono i što je krajnje neobično u toj konzervativnoj zemlji.

Gul Aga Šerzai (1955) je živopisan lik kojeg od milja zovu "buldožer". Sin siromašnog ugostitelja, Šerzai je "osvojio" novac i moć kao mudžahedinski zapovednik. Guverner južne provincije Kandahar u vreme uspona Talibana, u vreme za koje se vezuju brojne optužbe za zloupotrebe, ponovo je osvojio grad uz pomoć američkih snaga 2001, kad se vratio na vlast. Godinama je uživao u bliskim vezama sa Amerikancima, ali se ta situacija promenila posle optužbi za korupciju.

Sumnja se da je posle selidbe u istočnu pokrajinu Nangahar zaradio milione zahvaljujući kontroli nad graničnim prelazom sa Pakistanom. On odbacuje optužbe za korupciju, a za neobični nadimak kaže da ga je "zaradio" pošto je pokazao da može da "izgradi" svaki projekat. Podršku naroda zadobio je poklanjajući deliće svog ogromnog bogatstva običnim ljudima - od nastavnika u školama do vojnika koji nisu imali novca da se ožene.

Siromaštvo, talibani, opijum

Izborni proces u Avganistanu će sigurno trajati do polovine leta.

Ne očekuje se da ijedan kandidat u prvom krugu zadobije podršku više od 50 odsto glasača, a drugi krug biće održan kad se izbroje svi glasovi: dakle, sredinom maja, kad stignu glasački listići i iz najudaljenijih delova zemlje i kad "prođu" sve eventualne žalbe.

Potom još najmanje šest nedelja za prebrojavanje i žalbe u drugom krugu.

Tako da, iako Karzai zvanično završava mandat u maju, analitičari ocenjuju da će Avganistan dobiti novog lidera tek u julu ili avgustu, najranije.

Od ukupno oko 30 miliona žitelja Avganistana, pravo glasa ima oko 12 miliona ljudi i to su oni koji poseduju kartice za glasanje. Izborna kontrola u zemlji je slaba, a kartice za glasanje lako je proslediti onom ko ih ne poseduje - a ko može da ih koristi na bilo kojem glasačkom mestu u zemlji.

Na crnom tržištu te kartice su se pojavile još pre nego što je počela izborna kampanja. Posebno "zgodne" su ženske glasačke kartice, na kojima nema slike - zbog običaja konzervativnih zajednica da žene ne smeju pokazivati lice strancima.

Odlazak na glasanje za mnoge građane Avganistana podrazumeva sate putovanja, ali i ozbiljan rizik, koji uz masovne nameštaljke na prethodnim izborima demotivišu mnoge glasače.

Talibani su proglasili i ove izbore "traćenjem vremena" i saopštili da "vernici neće učestvovati". Prošle godine, talibani su likvidirali jednog izbornog zvaničnika i na sav glas se time hvalili na Tviteru.

Izlaznosti neće pomoći ni geografija surovog Avganistana - nepristupačni planinski lanci i nepregledne pustinje, kao ni nedostatak putne mreže.

Ko god da pobedi, imaće dve glavne brige - siromaštvo i pobunjenike. Mada, kako primećuje "Gardijan", postavlja se pitanje da li će novi predsednik uopšte moći da učini išta po tim pitanjima. Ostale važne teme su masovna trgovina drogom i loši odnosi sa susedima, regionalnim i svetskim silama.

Istovremeno, korupcija razjeda avganistansko društvo, koje je zapravo već razoreno decenijama ratovanja.

Proizvodnja opijuma trenutno je na rekordnom nivou, a zvaničnici UN upozoravaju da bi to moglo pretvoriti Avganistan u "kriminalnu državu". Opijum je, međutim, jedini izvor prihoda za mnoge siromašne poljoprivrednike, koji samo uzgojem maka mogu da prehrane porodice. Čak 154.000 hektara tla u Avganistanu je 2012. bilo zasađeno makom, iz kojeg se dobija opijum, što je porast od 18 odsto u odnosu na 2011.

Prihodi od poreza su neznatni, vlada nema novca ni za samoodržanje, niti za snage bezbednosti.

Odnosi sa susedima su složeni, s obzirom na to da u Iranu i Pakistanu živi veliki broj izbeglica iz Avganistana, pa te dve zemlje ne prezaju od mešanja u unutrašnje stvari, što izaziva frustraciju mnogih u Avganistanu.

Kad je reč o pobunjenicima, novi predsednik će morati da pronađe način da motiviše bezbednosne snage, da izabere generale koji će voditi borbu, ali i da osmisli taktiku za obračun sa iskusnim neprijateljem.

Građani Avganistana strahuju od mogućnosti ponovnog izbijanja građanskog rata. Samo u prvih šest meseci 2013, 1.319 građana je poginulo, a 2.533 povređeno u napadima antivladinih grupa, uglavnom u eksplozijama.

Privreda Avganistana je, kako je opisuje "Gardijan", kao "slon u staklariji" - pošto nikako da prestigne obračun s nasiljem na listi prioriteta. Mnogi mladi ljudi se zbog nedostatka posla okreću talibanima, boreći se za plate slične onima koje primaju bezbednosne snage.

Nastavak na B92...

Blic: Vlasti ukinule servis SMS za vreme glasanja