Izvor: Politika, 14.Okt.2012, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antraks u plavom
Ključ kojim se otvaraju vrata iza kojih je brži put ka Evropskoj uniji ostao je u briselskom sefu kolegijuma komesara EU: Evropska komisija je saopštila da Srbija još nije spremna da počne pregovore o pridruživanju zbog nerešenih problema oko Kosova.
Rečeno je to, istina, nešto diplomatskije, pa je ambasador EU u Beogradu sijao od zadovoljstva dok je sedam meseci pošto je Srbija dobila status kandidata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premijeru Ivici Dačiću predavao dva u plavo ukoričena godišnja izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama.
Nije bilo nikakvo iznenađenje da će se taj napredak pre svega gledati kroz prizmu dijaloga Beograda i Prištine, ali šok je usledio kada je u fajlu zvanom Strategija za proširenje identifikovana poruka opasna poput praha antraksa, prefinjenog, smrtonosnog produkta laboratorijske kultivacije koji se neko vreme protivnicima slao u kovertama.
Proces „vidljivog i suštinskog” poboljšavanja odnosa trebalo bi postepeno da rezultira potpunom normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova. „Rešavanje problema na severu Kosova, poštujući pri tom teritorijalni integritet Kosova i posebne potrebe lokalnog stanovništva, biće ključan deo ovog procesa.”
Poruka Srbiji da treba da uvažava „teritorijalni integritet Kosova” ako misli da se bilo čemu nada zapretila je da blokira državnu platformu za pregovore s Prištinom i pre njenog usvajanja, i da novoj vlasti poništi dobar deo entuzijazma koji je iskazala željom da što efikasnije raspetlja kosovski čvor.
Istog dana kada je evropski komesar za proširenje Štefan File u Beogradu objašnjavao da priznavanje „teritorijalnog integriteta Kosova” ne znači i priznavanje Republike Kosovo, već da je to protivljenje ideji podele Kosova koju uporno lansira srpski premijer, ručao sam s diplomatom iz jedne od tri zemlje – Britanije, Francuske, Nemačke – koje sve tvrđe i češće pominju da Srbiji nema ulaska u EU bez prethodnog priznavanja kosovske nezavisnosti
Polazeći od pretpostavke da EU ne govori nemuštim jezikom, pitao sam zašto poruka da od podele nema ništa nije tako i napisana u godišnjem izveštaju? Zašto je pitijski, na papiru, sročeno jedno, a komesar potom, verbalno, tumačio drugo?
Pitao sam zašto Beograd nije prethodno obavešten kakva ga rečenica čeka, pa da nam to onda lepo objasni premijer jer se podrazumeva da sedam miliona Srba nisu eksperti za međunarodno pravo.
Ručak je potrajao, ali odgovore nisam dobio.
Tako se posle serijala izjava da će Srbija morati da potpiše pismene garancije „normalizacije”, čija je zemlja porekla najčešće Nemačka, sada na zvaničnom papirusu EU našao „teritorijalni integritet”. Suština ista, drugo pakovanje.
Neki srpski zvaničnici su, predvođeni premijerom, u prvim reagovanjima pokazali da umeju da priprete prekidom dijaloga s Prištinom, ali pretnja nije čak ni prenoćila. Predsednik Tomislav Nikolić je potom primerenijim načinom zamolio da se sporna formulacija izbriše, jer bi to predstavljalo potvrdu „iskrene želje” EU da joj se Srbija pridruži.
Kako je molba odbijena, Nikolić je ponovio poznatu floskulu da „EU nema alternativu”. Potom se tvrdilo da je sporna formulacija, ubačena u poslednji čas, ipak soft varijanta u odnosu na tvrda nemačka uslovljavanja. Konačno je Aleksandru Vučiću zapalo u udeo da kaže da se nada da se radi o „nespretnoj formulaciji”.
Nespretna formulacija? Ma dajte! Kada se radi o mnogo manje delikatnim pregovorima nego što je Kosovo, svaka formulacija, svaka reč se pažljivo bira. Ista ta Nemačka nam važne papire šalje odmah sa prevodom na srpski, da ne bi bilo drukčijih tumačenja.
Međunarodna zajednica se već decenijama raspravlja samo oko jedne zapete iz rezolucije Saveta bezbednosti 242 koja se tiče izraelsko-arapskog konflikta.
Nema tu lapsusa, mada ispada da želimo da verujemo da tamo u Briselu sede neki ljudi koji „teritorijalni integritet” pobrkaju s protivljenjem ideji podele Kosova. Pa nam onda komesar File poput Šampoliona dešifruje hijeroglife – ali odbije da odustane od prvobitne formulacije koja ostaje u dokumentu Evropske komisije.
Kako u sve to da poverujem kada se setim koliko dugo su nas zamajavali uveravanjima da su Kosovo i evrointegracije dva odvojena koloseka. Da li je i to bila „nespretna formulacija”?
Kako da verujem da se iza „teritorijalnog integriteta” krije samo poruka protivljenja ideji podele, kada se u nastavku pregovora i „dubljeg ukorenjivanja” dijaloga Beograda i Prištine u pristupni proces već najavljuju neminovne „nove stepenice” vezane za Kosovo. Jedna od njih će, imam osnovanu sumnju, biti baš taj integritet.
Zato, ako EU birokrate kažu da je prethodna vlast nešto obećavala a potom izvrdavala, pa je Srbija zbog toga izgubila deo kredibiliteta, ne mogu a da ne primetim da EU svojim postupcima doprinosi padu evroentuzijazma u Srba.
No, bitka oko dekodiranja završila se kako se završila. Proračunata EU – emotivna Srbija 2:1. Brisel je premijeru Dačiću tvrdo poručio da je svako pominjanje promene granica i podele Kosova neodrživo. „Teritorijalni integritet Kosova” sačuvan je na papiru.
Srbija kao poen knjiži uveravanja komesara Filea da za otvaranje pristupnih pregovora nema novih uslova.
Šta da kažem. Insistirao bih da se u nekom aneksu, fusnoti, može i nekom budućem dokumentu, EU i Srbija pismeno saglase o značenju odštampane „nespretne formulacije”.
Ispostavlja se tako da dobitak statusa kandidata u martu, koji je bivša vlast slavodobitno opisivala kao „početak kraja”, nije čak ni „kraj početka”.
No, pošto je situacija ispeglana, ostaje nam da čekamo istorijski susret Dačića, Hašima Tačija, Ketrin Ešton i Hilari Klinton. Da vidimo šta će uraditi kvartet u situaciji koja je Srbiji koliko politika, toliko, ako ne i više, sudbina. Pa kom’ obojci, kom’ opanci.
Tako je nekako u senci ostala poslednja presuda dostavljena svim potencijalnim članicama EU: prihvatite vladavinu prava ili ste otpušteni.
EU se posebno fokusira na borbu protiv korupcije. „Korupcija potkopava vladavinu prava, negativno utiče na poslovno okruženje i nacionalne budžete i pogađa svakodnevni život građana u područjima poput zdravstva i obrazovanja”, kaže strateški izveštaj.
Ovde se Vučić, energično, punim entuzijazmom, prihvatio posla koji su drugi već deceniju izbegavali. Otvorio je istovremeno nekoliko antikorupcionaških frontova, a mete postavio visoko.
Obični ljudi su, bez obzira na stranačke naklonosti, mahom oduševljeni iako strahuju da mlađani srpski Robespjer ne završi kao Don Kihot.
„Visoko društvo” političara, uključujući i koalicionih partnera, biznismena i probisveta svih fela ne predaje se lako. Verujem da su otpori umrežene korupcije čoveku koji je prihvatio rizik da bude „pojedinac protiv televizije” više nego snažni.
Boško Jakšić
objavljeno: 14/10/2012
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
