Izvor: RTS, 27.Nov.2018, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antibiotici u hrani – ima li razloga za strah?
Evropska unija je zabranila preventivnu upotrebu antibiotika na farmama, a ta odluka stupa na snagu 2022. godine. Prekomerna upotreba antibiotika koji se osim u apotekama nalazi i u mesu, mleku i drugim životinjskim proizvodima, izazvala je mutirane bakterije za koje više ne postoji lek. U Evropskoj uniji zbog toga godišnje umre 20.000 ljudi. Ekipa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << RTS-a je istraživala imaju li potrošači u Srbiji razloga za strah.
Pre tačno 80 godina, Aleksandar Fleming je čovečanstvu dao penicilin. Ubrzo posle tog otkrića, objavio je i ono sa čime se danas suočavamo. Nepravilna upotreba antibiotika izaziva rezistenciju, slabi imunitet, može da dovede do ranijeg puberteta.
Oni koji se vode isključivo profitom, antibiotike daju životinjama jer ubrzavaju rast. To je dovelo do mutiranih bakterija, kažu stručnjaci, a pretnja po zdravlje ne dolazi samo iz lekova i hrane.
"Direktnim kontaktom sa životinjama ali i indirektnim jer se rezidue ostaci antibiotika izlučuju u telesnim izlučevinama životinja i mogu se naći i u površnim vodama, sedimentima reka, zemljištu", objašnjava Dr Marija Miletić, endokrinolog.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da u Srbiji razloga za strah nema. Da ne postoji sistemska proizvodnja koja je utemeljena na antibioticima kao pospešivačima rasta. Kažu da su kontrole objekata, stočne hrane i hrane za ljude redovne.
"Mali poljoprivredni proizvođač to može uraditi samo iz neznanja. Oni to vrlo često urade zato što dobiju terapiju za prasad i onda ostane hrane koju daju svinjama i tu se napravi problem. A, veliki sistemi vode računa o tome jako jer ako nađemo antibiotik, rezidue antibiotika u hrani za životinje to ide sve na uništavanje", navodi Tamara Bošković, načelnica Odeljenja za veterinarsko i javno zdravlje.
Potrošačka udruženja pozdravljaju to što su ostaci antibiotika nedozvoljeni u hrani za životinje, ali traže da to važi i za premikse. Kažu da se meso testira samo na prisustvo sedam najčešće korišćenih antibiotika. Da se detaljnije analize rade, uglavnom privatno za potrebe doktorata ili izolovanih naučnih studija.
"Ono što je više nego očigledno da je dobar deo antibiotika i uopšte preparata koji se koriste u poljoprivredi u Srbiji se plasira nekim crnim kanalima, tako da mi ne možemo da budemo apsolutno sigurni šta je tačno na našem tržištu", navodi Nenad Bumbić iz Udruženja "Potrošački savetnik".
Pored antibiotika, mnogi za poremećaje zdravlja krive i hormone. U resornom ministartvu kažu da je to skupa terapija, te da je za deciju unazad samo jednom otkriven takav slučaj.
